ДЕСЕТА КАМПАЊА ПРОЈЕКТА СИСТЕМАТСКИХ ИСКОПАВАЊА АРХЕОЛОШКОГ НАЛАЗИШТА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА ГРАДИШТЕ У ИЂОШУ

Локалитет Градиште налази се на ободу атара села Иђош, око 7 км удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је, са прекидима, од периода раног неолита до средњег века. У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза старчевачке/кереш културе (6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере).

Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може датовати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Током септембра 2023. године спроведена је 10 кампања истраживања овог налазишта, којим су ископавања на овом локалитету у оквиру пројекта приведена крају.

До сада су у оквиру десет кампања трајања пројекта (2014-2023) извршена геолошка бушења, геофизичка снимања, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања након почетних тест сонди, фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета.

Пројекат је реализован кроз сарадњу Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, Балканолошког института САНУ, Народног музеја Кикинда и Универзитетског колеџа Даблин (Ирска), уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

Истраживања Градишта отворила су нека од важних питања праисторије Банатске равнице.

У току позног неолита област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана. У најпознијој неолитској фази живота, на овом као и на још неким локалитетима у окружењу, у истим контекстима налази се помешан материјал обе културе, што свакако сведочи о комплексној друштвеној ситуацији и мешању утицаја или популација у току позног неолита у овом делу панонске равнице.

Познобронзанодопски хоризонт насељавања на Градишту отворио је питање тзв. мега-утврђења. Простор Панонске низије на прелазу из средњег у касно бронзано доба поприште је значајних промена. Уместо некадашњих центара моћи у насељима тел типа, формирају се нови центри, који на великом простору формирају сложену мрежу ровова и земљаних бедема у оквиру којих може постојати више мањих изолованих насеља. У ову нову групу центара спадају лоаклитети Корнешти-Јаркури, Сантана (Santana) и Ћетата Веке у Румунији, Градиште у Иђошу, Сакуле, Црепаја, Башаид у Србији, или Чанадпалота и Орошхаза Нађтатаршанц у Мађарској, чија се величина креће између 100 и 460 ха. На основу недавно спроведених истраживања на територији војвођанског Баната, која су укључивала методе даљинске и површинске проспекције, идентификовано је преко 100 локалитета овог типа.

Десет кампања истраживања изнедрило је мноштво покретног археолошког материјала. Ту је, пре свега, отисак људског стопала у поду неолитске куће, који је исечен у блоку и сада се налази на сталној поставци Народног музеја Кикинда. Важни су још и налази од шкољки, глачаног камена, кремена, опсидијана, малахита.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска, као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

Резултати истраживања презентовани су на више научних скупова, а периодични резултати публиковани су у неколико међународних и домаћих часописа.

Пројекат је учествовао у едукативним програмима и радионицама на Фестивалу науке у Београду 2015. године, на Фестивалу науке и образовања у Новом Саду 2016. и 2017. године, Ноћи музеја у Народном музеју Кикинда 2017. године и Ноћи музеја у Суботици 2019. године. Такође је реализована и радионица експерименталне археологије у сарадњи са стручњацима са Универзитета у Тубингену и Кембриџу 2018. године.

Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице.

« 2 од 2 »

Did you like this? Share it!

0 comments on “ДЕСЕТА КАМПАЊА ПРОЈЕКТА СИСТЕМАТСКИХ ИСКОПАВАЊА АРХЕОЛОШКОГ НАЛАЗИШТА ОД ВЕЛИКОГ ЗНАЧАЈА ГРАДИШТЕ У ИЂОШУ

Comments are closed.