НОВА СЕЗОНА ИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ГРАДИШТЕ У ИЂОШУ

Локалитет Градиште налази се на ободу атара села Иђош, око 7 км удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века. У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере) и ране винчанске културе. Следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште, културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама, па је пројекат систематских археолошких истраживања стартовао у 2014. години.

У току септембра и октобра реализована је осма кампања археолошких ископавања на овом локалитету.

Ископавања у току 2021. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије у овом делу неолитског насеља и дефинисање односа између потиских и винчанских утицаја.

Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из Универзитетског колеџа у Даблину (Ирска) дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

До сада су у оквиру осам година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је завршетак ископавања и рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице.