СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ОЦА НИКОЛАЈА

Српска православна црква у Кикинди посвећена св. Николи, подигнута је у другој половини XVIII века. Грађена је у барокном стилу. То је једнобродна грађевина са припратом на западу, која је нешто шира од основне линије наоса и са полукружном апсидом на истоку. У архитектонском погледу слична је већини цркава подигнутих у то време на овом подручју, које су у XIX веку, након што су за време револуције страдале, накнадно обновљене. На прочељу је изражена декоративност, а уздигнути торањ чије калкане маркирају акротерији у виду ваза, даје цркви монументалан изглед. Бочне фасаде су са низом полукружно засведених отвора. Испод свих прозора се јавља декоративни мотив ламбрекена изведен у пластици.

Оно што овом храму даје изузетан значај су свакако очуване иконе на иконостасу и зидне слике које се због своје ликовне вредности убрајају у изузетна дела српске уметности. Током осамдесетих година XVIII века започети су обимни послови на живописању храма и осликавању иконостаса. На картуши иконостаса забележена је 1773. година али није наведено име сликара. Дуго се мислило да је аутор иконостаса и две зидне композиције у наосу Теодор Илић Чешљар (1746-1793). Ову тврдњу је поткрепио и Чешљарев потпис на једној од зидних слика насталих 1790. године. По мишљењу Мирослава Тимотијевића да је кикиндски иконостас Чешљарево дело, био би то његов најранији иконостас настао много пре иконостаса у Мокрину и пре него што се он као млади уметник појављује у Будиму, где ради на осликавању храма св. Димитрија. За један тако важан посао и у важном месту Кикинди, која поред Темишвара прераста у најзначајније и највеће место Горњег Баната, није могао бити ангажован недовољно познат уметник. Лепосава Шелмић је истог мишљења и наводи да један други сликар добија тај посао, Јаков Орфелин (средина XVIII века – 1803) захваљујући дипломи Бечке ликовне академије и заузимању стрица Захарија Орфелина.

Дрвени део иконостаса у рокајној резбарији дело је радионице Марковића из Новог Сада, и датира се у 1770. годину. Изразито је хоризонтално конципиран и подељен је у три зоне. У првој зони су иконе у соклу, двери, престоне иконе и неколико сцена над дверима. Благовести су најквалитетнији барокни рад богатог колорита, док су на већини осталих композиција видљива пресликавања, оштећења и ретуши.

У другој зони су сцене празника оригиналних композиционих решења и прозрачне палете, као и низ монументалних фигура апостола у тешким драперијама. Трећа зона изведена је у изразито барокном маниру, приказује Распеће и фигуре пророка. Све иконе су рађене уљаним бојама на дрвеној подлози.

Паралелно са радом на сликању икона за иконостас, Орфелин је израдио, по мишљењу Лепосаве Шелмић, зидну композицију на своду изнад солеје са представом Св. тројице. Ова простарна композиција обухвата и фигуре јеванђелиста са симболима. У олтарском простору, у горњем делу нише приказан је св. Јован Златоусти, а у ниши проскомидије је представа Христа који крвари у ранама.

Пошто се осликавање цркве вршило у етапама, Чешљар је ангажован тек 1790. године да на зидовима испред певница изради две монументалне композиције: Тајну вечеру на северном и Васкрсење Христово на јужном зиду. На првој композицији се потписао, а на другој је забележена 1790. година и име ктитора чланова угледне кикиндске породице Поповић, Марка и његове супруге Ане. Обе композиције рађене су у маниру каснобарокног стила, рокајне палете, и сигурног цртежа.

На зидовима наоса и припрате налазе се још четири композиције, настале крајем XIX века које се приписују Љубомиру Александровићу (1828-1887), сликару који је прве сликарске поуке добио у радионицама Константина Данила и Николе Алексића.

Прва већа обнова цркве изведена је након Револуције 1848. године када је црква горела. Да ли је тада дошло до преслика неких сликарских ансамбла, без стручног испитивања, тешко се може утврдити. Зна се засигурно да је друга интервенција на храму изведена крајем XIX века осликавањем четири зидне композиције приписане сликару Љубомиру Александровићу.

Тридестих година двадестог века уследила је трећа обнова, а шесдесетих година изведени су у храму радови на рестаурацији. Пре две године отпочело се са рестаурацијом и конзервацијом зидних слика у храму према условима овога Завода.

Did you like this? Share it!

0 comments on “СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ОЦА НИКОЛАЈА

Comments are closed.