КАПЕЛЕ НА БАЈСКОМ ГРОБЉУ

Током XIX века сва гробља у Суботици су била уређивана и проширивана. Старо Бајско гробље је 1803. године проширено преко варошког шанца, на ком простору је и данас. Почетком осамдесетих година када град нагло економски јача, најпознатије фамилије граде прве капеле као доказ своје економске моћи. Тако ничу прве капеле на Бајском (капеле Војнић 1879. године, и Антуновић 1882. године, пројектант: Титус Мачковић) и на Православном гробљу. Мода подизања монументалних гробница и капела била је на прекретници XIX и XX века. У периоду од 1901. и 1911. године, зидане су следеће капеле: Вуковић и Кертес 1901, Балог (пројектант: Маћаш Шалга) и Пеић 1903 (пројектант: Геза Коцка), Дулић 1908 (пројектант: Маћаш Шалга), Деак 1911, Лихтнекерт 1913. и Вереш 1928. године (пројектант: Иштван Ваци). На изглед ових капела знатно су утицале капеле Леовић и Остојић на Православном гробљу. Имају исти третман кровног решења и колористичку обраду фасада. Све капеле су зидане опеком, неке су малтерисане а друге су изведене клинкер опеком. Кровни покривач им је од бибер црепа или поцинковани, односно бакарни лим у плочама или обликован према претходно направљеним дрвеним калупима.

КАПЕЛА БАЛОГ

Зграда је подигнута у стилу еклектике 1903. године. Грађевина је четвороугаоне основе, са четири торњића и шестоугаоном ребрастом централном куполом прекривеном лимом. Фасаде су обложене клинкер опеком жуто – црвено које се смењују у декоративно наизменичном низу. Тимпанонска сегментна поља протежу се у базама куполе и торњића квадратне основе. Сокл је обложен каменим блоковима. На десној страни од портала на соклу налази се уклесани запис градитеља: Шалга М.

Декоративни елементи јављају се на ризалитима у виду неизменичног смењивања двобојне клинкер опеке и профилисаним тимпанонима обрађеним у малтеру. На врху централне куполе је јабука са крстом са небима, од поцинкованог лима, док се на централним завршецима бочних торњића налазе декоративни метални шиљци.

КАПЕЛА ВУКОВИЋ МАРТОН (данас Фехир капела)

У суботичком архиву је сачуван оригинални пројекат архитекте Гезе Коцке из 1901. године. Подигнута је у неоренесансном стилу са наглашеним елементима сецесије. Четвороугаоне је основе, засведена шестоугаоном куполом, зидана клинкер опеком са наглашеним ризалитима и на базу постављених контрафора сецесијских профила од вештачког камена.

ЛИХТНЕКЕРТ КАПЕЛА

Подигнута је у неоготском стилу 1913 године са елементима неоренесансе, на прелазу XIX у XX век а документациони подаци упућују на архитекту Титуса Мачковића. Осмоугаоне је основе, са фасадама обложеним црвеном клинкер опеком као контрафори. У кровној конструкцији јављају се тимпанонска поља од којих полазе двосливни кровови који се сучељавају у централном делу грађевине. Кровни покривач је од лима.

КАПЕЛА ДЕАК

Капела је готово идентична са капелом Вуковић -Мартон по стилском и конструктивном решењу. Четвороугаоне основе, наткривена шестоугаоном куполом обложеном лимом. Зидно платно обложено је жутом клинкер опеком и разуђеном клинкер опеком.Улазни портал сачињен је у комбинацији дрвета и кованог гвожђа, као и прозорски отвори.

СВЕШТЕНИЧКА КАПЕЛА (КЕРТЕС)

Капела је подигнута у стилу сецесије са примесама оријенталног стила, што указује на време настанка 1901. Првобитни власник је био Нандор Кертес , а средином прошлог века је постала свештеничка капела. Квадратне је основе са куполом од осам режњева обложеном куцаним лимом са мотивом рибље крљушти, а зидови се завршавају таласоидним профилисаним венцем.

ДУЛИЋ КАПЕЛА

Подидгнута је у неоготском стилу 1906. године. Квадратне је основе са наглашеним вертикалама карактеристичним за готику. Озидана је клинкер опеком, а сокл је од црвеног камена. Кровна конструкција је решена укрштањем двосливних кровова, над којим се уздиже купола. Портал и прозорски отвори рађени су профилисаном клинкер опеком и завршавају се готским луком. Над сваким отвором и у лунети портала постављена је камена розета.

ПЕИЋ КАПЕЛА

Подигнута је у неоготском стилу по пројекту Гезе Коцке 1903. године. Капела је и данас у функцији, наиме у њој се врше погребни обреди у конфесионалном делу Бајског гробља. Капела је у основи крстообразна са централним звоником над прочеоним делом, покривеним декоративним касетама од лима.

У унутрашњости капеле очуван је првобитни дрвени неоготски олтар.

АЛМАШИ -АНТУНОВИЋ КАПЕЛА

На карти из 1883. године уцртане су Антуновић и Војнић капела. Капела је квадратне основе, грађена у „copf ” стилу по пројекту Титуса Мачковића. У унутрашњости капеле налазе се две мермерне плоче са породичним грбом и са најранијим записом из 1877, а градња капеле је започета 1879. У народу се капела звала („Tükres kapolna”) по огледалима уместо прозорских окана.

ВОЈНИЋ КАПЕЛА

Капелу је пројектовао Титус Мачковић 1879. године. Првобитно је грађена у неоготском стилу, а тридесетих година прошлог века је променила изглед, и сада је без два централна торња и бочних торњића. Обрађена је малтером, лишена неоготске декорације, али су основне контуре укључујући и отворе задржане.

КАПЕЛА ВЕРЕШ-МАЋАШ

Ову капелу је подигла супруга Елека Вереша, по подацима из Историјског архива, капела је подигнута 1928. године по пројекту Иштвана Вација у неороманичком стилу. У основи је једнобродна са трансептом у две истурене апсиде. Зидно платно је изведено у малтеру са базом од камених блокова и декоративним пиластрима уз централни портал и прозорске отворе на апсидама који су решени у романском стилу. Над централним порталом постављен је осмоугаони звоник са аркадним отворима, прекривен бакарним лимом, као о кров брода капеле.