ВИГАДО

Убрзаним развојем грађанске класе крајем XIX века се јавила тежња за боравком у природи, те су се по угледу на градове Европе формирали народни паркови, излетишта, летовалишта и бање.

На југоисточном ободу насеља Кањиже је већ седамдесетих година XIX. века уређен Народни парк (Néppark). Плански формиране цветне леје, травњаци и дрвореди који су пружали пријатну хладовину за одмор, шетњу и разоноду, привлачио је велики број посетилаца. Посећеност је порасла изградњом првих објеката. Вигадо, специфичан објекат за забаву и баштенска кућа уз њега, изграђени су 1894. године. Током наредне године урађени су пројекти, предмери и предрачуни артеског купатила. У Историјском архиву Сенте сачуване су две варијанте пројеката, са потписима Шандора Чуке (Csuka Sándor) и Лајоша Хофмана (Hoffman Lajos). О реализацији ових објеката не постоји архивска документација. Исте године „Вигадо” је издат у закуп и урађени су пројекти преуређења Народног парка. Стражарска кућица и стаклена башта изграђени су 1896. године. „Купалишно деоничарско друштво” (,,Fürdőrészvénytársaság”) основано је 1897. године.

У оквиру Народне баште, у „Вигадоу” су се одржавали плесови и балови. Приход од две забаве годишње омогућавао је улепшавање Народне баште. Околина артеског бунара поплочана је 1906. године. У парк је уведено осветлење и водовод.

Догађаји који су се одиграли почетком XX века представљају прекретницу у развоју бање, омогућивши да се на простору Народног парка уреди купалиште које ће на овој локацији остати до данашњих дана.

Недалеко од града, уз суботички пут, на 6 km од Народног парка налазило се „Чудотворно купатило” чије је лековито својство откривено 1908. године. Уз њега је изграђено купатило са неколико када и гостионом. Мада је било скромно уређено, било је веома посећено због изразито лековитих својстава. Ипак су удаљеност купатила од града и неодговарајући превоз представљали кочницу даљег развоја бање, те је „Чудотворни бунар” издат у закуп, без накнаде, земљопоседнику Херману Грунфелду (Grünfeld Herman) на 30 година, од 1913. до 1943. године, са обавезом да лековиту воду са „Пашњака” који је удаљен 6 km, преко гвоздених цеви испод земље, доведе до Народног парка, те да тамо оснује купалише. На овај подухват јавност је гледала са неверицом све до 1913. године када је отворено и проглашена бања под називом „Старо кањишко купатило чудотворног бунара”.

Од наведене године започела је и употреба лековитог блата. У засебној згради отворено је заједничко купатило са 28 када. Електрично осветљење и централно грејање уведени су 1913. године. Наведене радове пратило је уређење парка и поплочавање стаза. Захваљујући бањском лечилишту и друштвени живот Кањиже оживљава.

„Вигадо” је објекат карактеристичан за сва бањска купалишта, крајем XIX века. Пројекат је израдио градски архитекта Шандор Чука (Csuka Sándor) 1893. године. Следеће године је објекат изграђен.

Грађевина је правоугаоне основе извесно издигнута од коте терена на вештачки формиран насип, са дрвеним извученим тремом који обавија две стране. Приступ у централно постављену дворану за плес је остварен са трема, који је оријентисан ка централном делу
парка. Супротно од трема, дворану обавија низ мањих просторија, као што су трпезарија, кухиња, подрум, гардероба и степенице за галерију.

Објекат је помодне романтичарске архитектуре настао по угледу на швајцарске виле које карактерише масовна употреба дрвета. Доминантне елементе Вигадоа чинио је дрвени трем са декоративним резбаребним елементима и бондручна конструкција торња. Фасадно платно је изведено у комбинацији жуте и црвене фасадне опеке. Приземни отвори су са завршетком у облику готског преломљеног лука. Спратни отвори су кружни са идентичном декорацијом. Кров је разуђен, двоводни са извученим тремом на дужој фасади ка парку и акцентираним торњем на краћој страни.

Данас је објекат ван функције изложен пропадању. Читаво здање налази се у веома трошном стању. Уклоњени су сви дрвени декоративни елементи, те данас овако „огољен” објекат ничим не указује на лепоту и раскош некадашњег централног здања Народног парка и бање.