Једноспратни угаони објекат смештен преко пута најстарије куће, изграђен вероватно у другој половини деветнаестог века са стилским карактеристикама класицизама. Данашњи изглед грађевина је добила адаптацијом вероватно почетком двадесетог века, када је објекат добио сецесијску зидну пластику у горњем делу спратног појаса у виду вертикалних трака. Фасада према Тргу цара Јована Ненада има благо наглашени централни ризалит, са бочно постављеном капијом […]
Прочитај више
Најстарија кућа на самом углу „Троугла” је тзв. Лончаревић кућа. Зграда Јакова Лончаревића, касније власништво Маћаша Витмесера, једна од најстаријих спратних зграда изграђена у непосредној близини некадашњег каструма. Сви објекти грађени изван зидина крајем XVIII века су приземни или са високим приземљем, једино је кућа Лончаревић била већ у првобитној изведби пројектована са једним спратом. Већ 1799. године је ова […]
Прочитај више
Зграда на Тргу Републике број 8 чини део комплекса „Троугао”. На гравури из 1815. године на овом месту је приземни објекат у власништву Јожефа Сучића. Објекат је са великим отворима-улазима у продавнице. Зграда је касније прешла у власништво породица Остојић и Јакобчић. У спратницу је преуређена 1846. године, што је утврђено на објекту приликом недавне реконструкције целокупног потеза Трга Републике. […]
Прочитај више
Јединствени потез „Троугла” чине објекти на Тргу Републике број 4 и 6. Према једној гравури из 1815. године на овом месту је стајала приземна кућица са трговачким локалима и великим двориштем. Година изградње се налази на балконској греди и казује нам да је спратни објекат изграђен 1848. године. Ова година је уклесана на балкону објекта који данас носи број 4, […]
Прочитај више
Најкасније изграђен објекат у комплексу „Троугла” је зграда некадашње банке. Изградња је почела после 1905. године, а завршена 1912. године. Објекат је изграђен према пројектима Алфреда (Guttmann) Хајоша са стилским карактеристикама геометризоване бечке сецесије. Објекат је необичан већ по самој локацији на којој је смештен. То је угаони двоспаратни, пословно-стамбени објекат, основе у облику овала који није архитектонски класично решен […]
Прочитај више
Градска кућа је пројектована 1907. године, изграђена 1908/10. али је због радова на опремању ентеријера коначно завршена тек 1912. као изванредан пример синтезе архитектуре и уметничких заната, споменик једног времена. Та огромна грађевина доминира центром Суботице. Упркос сецесијском шаренилу жолнаи керамике, тихи ритам маса и торањ са пропорцијама, које га чине складним акцентом целине, дају Градској кући достојанство некада административног […]
Прочитај више
Суботичка синагога, завршена октобра 1902. године, дело је сарадника Лехнерових архитеката Дежеа Јакаба (Jakab Dezsö, 1864-1932) и Марцела Комора (Komor Marcell, 1868- 1944), које су Суботичани често ангажовали. Пројекат суботичке синагоге израђен је раније (1900) поводом конкурса за јеврејску богомољу у Сегедину. Право извођења добио је тамо конзервативнији пројекат Липота Баумхорна (1860- 1932) који је пројектовао ријечку (1902) и новосадску […]
Прочитај више
Објекат је изграђен 1912/1913. године по пројекту Изидора Штрасбургера (Strassburger Izidor), као репрезентативна зграда намењена потребама државе, у којој је била смештена централа државне железнице. По габариту је сличан осталим објектима у граду сличне намене (гимназија, касарна, зграда некадашњег суда). Грађен је у стилу бечке сецесије уз компилацију елемената ранијих стилова, првенствено барока, којим је архитекта испунио жељу инвеститора дајући […]
Прочитај више
Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора је у функцији маузолеја од новембра 1946. године када су уз свечану комеморацију положени посмртни остаци великана суботичког радничког покрета и револиционара стрељаних, обешених или погинулих у борби за слободу овог краја. Споменик се састоји од три дела: постамента, приступног платоа и гробнице. Постамент, носач скулптуралних делова, грађен са језгром од натур бетона […]
Прочитај више
Црквене прилике у Калочкој надбискупији почеле су се сређивати издавањем уредбе о јединственом устројству и вођењу жупа 1738. године. Фрањевци се нису држали тих делова уредбе, које су се косиле са редовничким правилима, зато је надбискуп одлучио да фратрима одузме право вођења жупе и да је преда световном свештенству. Преговори између надбискупа Баћањија (Battyány) и градских власти о изградњи нове […]
Прочитај више
