Суботица је као прелазница на виталној саобраћајници која је повезивала Тису и Дунав, расла и развијала се од XIII-XIV века. У другој половини XVIII века, од бечког двора добија статус слободног краљевског града. Нови статус је омогућио граду да убира царине, од свих оних коју су хтели да тргују на његовим пијацама. Да трговци не би уносили робу мимо царинарница […]
Прочитај више
Зграда старе гимназије у Суботици била је изграђена још 1817. године, али је Градски сенат 1895. године донео одлуку о градњи новог објекта, по пројектима Ференца Рајхла, а грађевински предузимач био је Карољ Молцер. Градња је отпочела 1896. године, а објекат је коначно предат на употребу 1900. године. Овај импозантан објекат Рајхл је осмислио у духу позног барока који је […]
Прочитај више
Првобитна мала дрвена капела подигнута 1738. године на иницијативу фрањеваца, а у знак захвалности св. Роки, заштитнику од куге која је те године однела много живота и у Суботици. Подигнута је на месту где је 1693. године покопано 30 становника Суботице, који су страдали од стране Текелијеве војске, под заповедништвом капетана Вирага. Обновљена је већ 1753. године, а 1773. године […]
Прочитај више
Објекат је саграђен по пројекту Јаноша Бобуле из 1893/94. године, за потребе Учитељске школе. Пројекат је преправио и прилагодио Титус Мачковић, а градња је завршена 1898. године. Грађевина је обликована у духу еклектике као двоспратни објекат са основом у два крака, са одсеченим угаоним прочељем. Десни крак је на улици Максима Горког, а леви у Харамбашићевој. Овакав положај је омогућавао […]
Прочитај више
Грађевинска средња школа „18. новембар” у Суботици је објекат у низу високих габарита и основе у облику обрнутог латиничног слова „L”. Краћим крилом постављен је на регулациону линију улице Максима Горког. Објекат се протеже у дубину парцеле. Грађен је око 1910/12. за образовне намене, са стилским карактеристикама сецесије. Пројектна документација није евидентирана у Историјском архиву Суботице. Улична фасада је асиметрично […]
Прочитај више
Објекат је подигнут за др Михаља Гереба крајем XIX века, према пројектима будимпештанског архитекте Дежеа Јакаба. Пројекат је изведен 1894. године и убраја се ране радове овог изузетног архитекте који је објекат осмислио са посебним акцентом на декоративној компоненти изведеној у духу необарока. Приземна, породична кућа, лоцирана је на углу улица Максима Горког и Бледске и има основу латиничног слова […]
Прочитај више
Кућа на углу Браће Радића и Максима Горког грађена је 1882. године према нацртима грађевинског предизимача Јаноша Молцера, са стилским карактеристикама еклектике, за потребе Вилмоша Таусинга. Објекат је адаптиран током 1907. године. Пројекат је израдио архитекта Деже Јакаб, који се у току боравка и рада у Суботици упознао и оженио ћерком Вилмоша Таусинга, Иреном. Објекат има основу у облику латиничног […]
Прочитај више
До данашњих дана само су се два историчара Иштван Ивањи и Душан Јелић подробније бавили прошлошћу суботичких Јевреја. О историјату јеврејског гробља Ивањи у свом делу „Историја Суботице” даје само три реченице, које гласе: „Јеврејско гробље је било код Халашке капије. Приликом сређивања гробља 1829. године није премештено са старог места. Временом је проширивано”. Душан Јелић, дословце преписује Ивањија, једино […]
Прочитај више
Објекат је изграђен 1898. године за Ференца Шимегија, власника тада најмодернијег парног млина у околини, по пројектима Титуса Мачковића који је на објекту применио неоготску стилску оријентацију. Представља последњу у низу од четири палате на северном рубу парка, лоцирана на углу Лењиновог парка (наслоњена на „Леовић палату”) и улице Босе Миличевић, окренута према железничкој станици. Угаона, једноспратна грађевина, основе у […]
Прочитај више
Готово истовремено са појавом сецесије у Европи, 1893. године изграђена је и скромна зграда у Суботици за Симеона Леовића, краљевског јавног бележника, према пројекту Едена Лехнера и Ђуле Партоша (Pártos Gyula). Међу првима у Мађарској она је наговестила нови покрет у архитектури „мађарски национални стил” који је постао животно опредељење овог великог мађарског градитеља. Са Лехнером и Партошем се у […]
Прочитај више
