Објекат у улици Бориса Кидрича 4, данас пословно-стамбени објекат, познат под називом „Путник”, налази се у једној од најстаријих и најрепрезентативнијих улица у заштићеном градском језгру Суботице. Познати пројектанти Марцел Комор и Деже Јакаб су 1907. године у веома скромним условима и на скученом простору, без икаквих визура, испројектовали објекат намењен потребама Суботичке трговачке банке. Грађен је у стилу мађарске […]
Прочитај више
Средином XIX века, тачније 1857. године изграђен је „Хотел Јагње” (Bárányi szálodafogadó) са салама и атријумом у приземљу и хотелским собама у спратном делу. Пројекат и име архитекте нам нису до данас познати, али по архивским документима, дозволама за градњу сазнајемо да је дозвола за адапатацију овог објекта затражена 1904. године, када је адаптирана улична фасада ка улици Бориса Кидрича. […]
Прочитај више
Пројекте за позориште је израдио архитекта Јанош Шкултети (Scultety János), који је 1842. године дошао у Суботицу за главног грађевинског надзорника из Сатмара. Исте године је добио задатак од градског Сената да испројектује зграду велике гостионице и хотела. Шкултети је пројекте израдио већ током 1843. године, али су историјски догађаји из 1848/49. године (иако су темељи већ били постављени) спречили […]
Прочитај више
Из обимног низа најамних палата са краја XIX и почетка XX века које су се градиле у центру града, издваја се једна, како по неуобичајеној архитектонској композицији тлоцрта, тако и по пластичкој декорацији и колориту фасаде. Навикли смо да у еклектичком шаренилу најчешће срећемо зграде конципиране у стилу италијанске ренесансе или необарока. Понегде се појављује понеки објекат романтике, а највише […]
Прочитај више
Према писаним изворима пре градње данашњег храма, у непосредној близини постојала је мала црква, плавим обојена, са дашчаним кровом прекривена и посвећена „Вазнесењу Господњем”. У једном протоколу из 1744. године стара и нова грађевина забележене су као „малија и велиукија церкве в шанци мјестје Суботицје”. Црква од трајног материјала подигнута је у времену између 1723/26. године за време епископа бачког […]
Прочитај више
Објекат је подигнут 1904. године према пројектима Марцела Комора и Дежеа Јакаба, архитеката из Будимпеште, у мађарској варијанти сецесије. У основној концепцији, фасада зграде је задржала традиционалну троделну поделу на средњи наглашенији део испада и два крајња ризалита. Оваква подела фасаде се очитава са распореда отвора као и са наглашене тролисно издужене централне атике. Ритам прозора такође наглашава троделну поделу […]
Прочитај више
Године 1868. Марија, удова Тимотија-Тиме Радића, молбом се обраћа Градском сенату уз приложене купопродајне уговоре склопљене са Белом Јакобчићем о купњи плаца, те са пројектном документацијом, тражећи дозволу за градњу „капеле са породичном гробницом, као спомен на свог мужа, а одржавање капеле ће обезбедити оснивањем Задужбине”. Градски Сенат удовољава молби, те одобрава приложене планове за градњу капеле на Православном гробљу […]
Прочитај више
Стефан Милиновић (1745-1811) је потомак сенћанског граничног „vexillarius”-а Неше,који је добио 1. марта 1751. године мађарско племство за себе, за жену Милинку Адамову и за децу Јована, Тодора, Ирену и Јелену. Породични грб је бела застава на црвеном штиту, на врху штита кацига са круном, а на њој црни орао раширених крила. Неша је био из исте породице из које […]
Прочитај више
Јован Остојић (1804-1865) и његова жена Терезија (рођена Зозук, 1803-1876) били су велики суботички српски народни добротвори, како се с правом тврдило већ у њихово време. Основно писмо њихове Задужбине издала је Српска православна црквена општина 1929. године, а саставио га је судија Светозар Милутиновић. О животу великих народних добротвора врло се мало зна. Није се могло утврдити ни родно […]
Прочитај више
У протоколу Српске православне цркве светог Вазнесења Господњег у Суботици, забележено је да се Аксентије Мародић родио 20. фебруара 1838. године, од оца Максима, кројача и мајке Љубице, у кући која и данас постоји у улици Ватрослава Лисинског број 9. Аксентије Мародић је живео у Суботици, до своје тринаесте године (1851). После завршетка два разреда гимназије у родном граду, отац […]
Прочитај више
