Суботица

КУЋА КРНАЈСКИХ

Кућа Крнајских је настала у XIX веку као троделна кућа са тремом, грађена набојем и покривена трском. Временом, уз њу је у дубини парцеле, дограђена соба и летња кухиња у ширини трема, а потом и друге просторије које су биле самосталне зграде. Као карактеристичан споменик народног градитељства северне Бачке и последња изворна кућа панонског типа у некадашњем братственичком шору фамилије […]
Прочитај више

ТРИНАЕСТ БУНАРА

У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са топонимима, међу којима је назначена […]
Прочитај више

САЛАШ НА ВЕРУШИЋУ

Стамбена зграда и штала (кошара) изграђене су 1911. године. У време када су набијани зидови ископан је бунар и подигнут ђерам. Таква је била пракса свих градитеља, пре него што би започели зидарске радове, обезбедили би воду. Отац садашњег власника је погинуо 1915. године. Домаћица се није удавала и зато су значајне промене на салашу настале тек онда када су […]
Прочитај више

ШТАЛА У БАЧКОМ ДУШАНОВУ

Шталу је пројектовао на прекретници XIX и XX века архитекта Ђула Ваци из Суботице, док је извођач био Јожеф Кариус, зидар, такође из Суботице. Пројектант и власник изабрали су, за то доба, најмодернију и најрационалнију варијанту за економску зграду. Ваци је користио елементе касне еклектике за пројектовање портала како би прикрио прозаичност штале али при том није заборавио на функционалност […]
Прочитај више

СВ. ТРОЈСТВО

„Свето тројство” је први јавни споменик у Бајмоку, саграђен 1878. године. Подигла га је породица Волф из Бајмока. Налази се у центру Бајмока. До четрдесетих година овог века налазио се испред католичке цркве св. Петра и Павла. Серијски израђене скулптуре у пешчару изведене су у занатској радионици сакралних скулптура у Будимпешти, у стилу прелазног барока ка класицизму. Правоугаони постамент је […]
Прочитај више