Ветрењача у Оборњачи према усменом предању изграђена је деведесетих година XIX века за породицу Габора Пастиана. Била је у функцији до 1966. године, када је умро њен последњи власник Јожеф Пастиан. Према сећању овдашњих житеља, од тридесетих година ветрењачу су користили за млевење кукуруза, изузев за време Другог светског рата, када су наново млели житарице. Ветрењача је двоспратни привредни објекат, […]
Прочитај више
Кућа је подигнута у првој половини XIX века и лоцирана је у старом делу насеља у непосредној близини српске православне цркве. Постављена је у правцу север-југ и припада развијеном типу панонске куће грађене од набоја, са наглашеним декоративним елементима провинцијског барока. На објекту су током времена вршене многе интервенције, а данашњи изглед је највероватније добила почетком XX века. Шездесетих година […]
Прочитај више
Заветни крст је постављен 1824. године на месту олтара православне цркве која је те године срушена, а у њеној непосредној близини, те исте године освећена је нова црква. Дрвени крст постављен је на бетонски постамент са лименом плочом на споју кракова. На плочи је представљена сцена Оплакивања, а на постаменту је запис о обнављању крста из 1990. године: „1990 ГОДИНЕ […]
Прочитај више
Према једном запису сегединског фрањевачког свештеника из 1762. године у Молу и Петровом селу „могло је бити јако мало католика међу Србима. Срби су већ тада имали цркву од цигаља и 1118 верника. Имали су и четири попа који су имали 25 чланова својих породица”. Наводи се да у месту не постоји католичка црква ни капела, а мртве сахрањују у […]
Прочитај више
Српска православна црква у Ади посвећена је Вазнесењу Господњем. Саграђена је на месту раније цркве из 1760. године. Претходна црква је била посвећена Благовештењу, а страдала је у пожару за време револуције 1848/49. године. Данашња црква грађена је у кратком временском периоду од 1925/26. године по пројекту Даке Поповића чија је машта надахнута лепотом наших средњовековних манастира, грађених у српско-византијском стилу, створила […]
Прочитај више
Најстарије српске породице које су населиле у Аду за време Велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем биле су: Дудварски, Николићи, Марјановићи, Сијачки, Седмакови (седми насељени), Јаковљевићи и други. После потискивања Турака јужно од Саве и Дунава, Потиско-поморишка војна крајина губи свој стратегијски значај. Аустријске су се власти трудиле да српске граничаре што безболније уклопе у феудални систем Монархије. Српским официрима су подарили племићке титуле и […]
Прочитај више
