Салаш Орлушков је настао крајем XIX века као салашарско станиште са једном зградом-салашем која је уједно коришћена у стамбене и економске сврхе. Под истим кровом налазиле су се штала и кућа подигнута око 1870. године. Изградњом нове салашарске зграде 1900. године, штале и других помоћних економских зграда: подрума, чардака и голубарника, уз каснију изградњу летње кухиње, салаш добија карактеристичну, затворену […]
Прочитај више
Ветрењача у Оборњачи према усменом предању изграђена је деведесетих година XIX века за породицу Габора Пастиана. Била је у функцији до 1966. године, када је умро њен последњи власник Јожеф Пастиан. Према сећању овдашњих житеља, од тридесетих година ветрењачу су користили за млевење кукуруза, изузев за време Другог светског рата, када су наново млели житарице. Ветрењача је двоспратни привредни објекат, […]
Прочитај више
Културно добро се састоји из православне капеле са бунаром и крстом, и католичке капелице са бунаром и распећем. Православна капела је изграђена 1885. године, а реновирана је 1900. године. Капела је наново изграђена у стилу неовизантије 1940. године, према пројектима Драгутина Молцера. Ово је последњи неовизантијски храм на тлу северне Бачке, који је грађен пре Другог светског рата. Католичка капелица […]
Прочитај више
Кућа Крнајских је настала у XIX веку као троделна кућа са тремом, грађена набојем и покривена трском. Временом, уз њу је у дубини парцеле, дограђена соба и летња кухиња у ширини трема, а потом и друге просторије које су биле самосталне зграде. Као карактеристичан споменик народног градитељства северне Бачке и последња изворна кућа панонског типа у некадашњем братственичком шору фамилије […]
Прочитај више
У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са топонимима, међу којима је назначена […]
Прочитај више
Стамбена зграда и штала (кошара) изграђене су 1911. године. У време када су набијани зидови ископан је бунар и подигнут ђерам. Таква је била пракса свих градитеља, пре него што би започели зидарске радове, обезбедили би воду. Отац садашњег власника је погинуо 1915. године. Домаћица се није удавала и зато су значајне промене на салашу настале тек онда када су […]
Прочитај више
Шталу је пројектовао на прекретници XIX и XX века архитекта Ђула Ваци из Суботице, док је извођач био Јожеф Кариус, зидар, такође из Суботице. Пројектант и власник изабрали су, за то доба, најмодернију и најрационалнију варијанту за економску зграду. Ваци је користио елементе касне еклектике за пројектовање портала како би прикрио прозаичност штале али при том није заборавио на функционалност […]
Прочитај више
„Свето тројство” је први јавни споменик у Бајмоку, саграђен 1878. године. Подигла га је породица Волф из Бајмока. Налази се у центру Бајмока. До четрдесетих година овог века налазио се испред католичке цркве св. Петра и Павла. Серијски израђене скулптуре у пешчару изведене су у занатској радионици сакралних скулптура у Будимпешти, у стилу прелазног барока ка класицизму. Правоугаони постамент је […]
Прочитај више
Зграда је изграђена у стилу класицизма. У Новом Кнежевцу постојало је више олајница. До данас очувана је само олајница у власништву Кароља Чепеа. Ова олајница представља ретко сачувани, стари млински објекат, чији је некадашњи привредни значај био велики. Уље које је олајница производила, односно „олај„ био је важан за људску исхрану, јер је замењивао маст. Олајница је престала да ради […]
Прочитај више
