Према подацима Ш. Боровског, Чоку је купио мађарски спахија Леринц Марцибањи на првој јавној лицитацији Коморских добара 1781. године када су продате 22 пустаре. Градњу дворца започела је породица Марцибањи, која је ово добро држала у поседу све до 1868. године, када је продато Агоштону Барберу и Клусеману, пиварима из Кебањије. У њиховом поседу имање је остало кратко време да […]
Прочитај више
Просторна културно-историјска целина настала је између 1750. и 1754. год. насељавањем граничарских породица. Средиште насеља формирано је око велике овалне баре на чијој средини је била ониска хумка на којој је подигнута, упола у земљи, црквица са гробљем на источној и западној страни. Испред цркве је био главни трг на коме се одржавала пијаца. До данас сачувану просторну организацију (улице […]
Прочитај више
Породица Чарнојевић постала је угледна и чувена по најистакнутијем представнику патријарху Арсенију III. Припадници једне гране породице (носиоци племићког предикта Черновић де Мача), под вођством Павла Чарнојевића доселили су се у Руско Село 1797. године. Све до 1823. године становао је у ниској, мрачној, од набоја сазиданој кући која је била покривена трском и умногоме личила на домове сиромашних арендаша. […]
Прочитај више
Северно од града Кикинде налази се велико село, Мокрин. У поменутом селу 1762. године саграђена је црква посвећена архистратигу Михаилу. О томе стоји запис на картуши, уоквиреној барокно-рокајним рамом, испод иконе Исуса Христа. То је једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Западно прочеље са забатом и китњастим звоником који га надвисује, диминира мирним, рашчлањеним линијама. Са леве и десне стране […]
Прочитај више
Водица је смештена на зараван подно насипа, око 3 km јужно од Кикинде. Ова култна целина обухвата капелу са бунаром, зидани конак, „конаке” укопане у лес, четири бунара груписана у близини капеле и камени крст на степенастом постаменту. Судећи по натпису на крсту, целина је освећена 1867. године, након изградње данашње цркве, у народу зване богомоља. Назив Текија, по дервишкој […]
Прочитај више
Зграда бившег магистрата великокикиндског Диштрикта – курија је саграђена за потребе административних управних служби између 1836/39. године, а завршни радови, као што је уградња каменог грба Диштрикта и још неки радови завршени су 1841. године. Због своје намене која је од саме изградње до данас остала као извориште преламања историјских, политичких и културних догађања не само у граду Кикинди, већ […]
Прочитај више
Српска православна црква у Кикинди посвећена св. Николи, подигнута је у другој половини XVIII века. Грађена је у барокном стилу. То је једнобродна грађевина са припратом на западу, која је нешто шира од основне линије наоса и са полукружном апсидом на истоку. У архитектонском погледу слична је већини цркава подигнутих у то време на овом подручју, које су у XIX […]
Прочитај више
Стамбена зграда карактеристичан пример панонско-војвођанске куће. Саграђена је 1878. године. Припада типу „швапске куће” и има све њене одлике као што је улаз у кућу преко три степеника са улице. Са дворишне стране је гонг, са кога се улази у све просторије. У собама су пећи са банком, а у кухињи је зидани шпорет. Кућа има још комору за чување […]
Прочитај више
У Кикинди на углу Немањине и Моравске улице налази се сувача, сада једини објекат ове врсте у Војводини. Деветнаестог априла 1889. године Макса Адамов из Кикинде купио је од Паје Адамова из Кикинде за суму од триста форинти, празан плац, површине од 250 хвати и неколико година га искоришћавао као башту. Тачно после десет година и једанаест дана, дакле, 30. […]
Прочитај више
Српска православна црква у Иђошу посвећена св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, подигнута је 1787. година и грађена је од тврдог материјала на већ, према урбаријалном закону, одређеном месту. На њеној западној фасади забележене су две године значајне за подизање, прва већ горе наведена, а друга година обнове храма 1863. Њен изглед познобарокних и класицистичких карактеристика сврстава је у велику групу […]
Прочитај више
