Културна добра

ДИМИТРИЈЕВИЋ КУЋА

Угаони једноспратни објекат подигнут за Јована Димитријевића 1881. године према пројектима суботичког архитекте Титуса Мачковића, који је са својим радовима у стилу еклектике са преовлађавајућим неоренесансним карактеристикама, дао главни печат читавом уличном потезу. Објекат је симетрично конципиран са два бочна ризалита, а у међуризалитном делу централно је постављен пешачки улаз маркиран са два стуба, постављена на високе постаменте, који подржвају […]
Прочитај више

ВЕТРЕЊАЧА

Ветрењача у Оборњачи према усменом предању изграђена је деведесетих година XIX века за породицу Габора Пастиана. Била је у функцији до 1966. године, када је умро њен последњи власник Јожеф Пастиан. Према сећању овдашњих житеља, од тридесетих година ветрењачу су користили за млевење кукуруза, изузев за време Другог светског рата, када су наново млели житарице. Ветрењача је двоспратни привредни објекат, […]
Прочитај више

РОДНА КУЋА НОВАКА РАДОНИЋА

Кућа је подигнута у првој половини XIX века и лоцирана је у старом делу насеља у непосредној близини српске православне цркве. Постављена је у правцу север-југ и припада развијеном типу панонске куће грађене од набоја, са наглашеним декоративним елементима провинцијског барока. На објекту су током времена вршене многе интервенције, а данашњи изглед је највероватније добила почетком XX века. Шездесетих година […]
Прочитај више

ЗАВЕТНИ КРСТ

Заветни крст је постављен 1824. године на месту олтара православне цркве која је те године срушена, а у њеној непосредној близини, те исте године освећена је нова црква. Дрвени крст постављен је на бетонски постамент са лименом плочом на споју кракова. На плочи је представљена сцена Оплакивања, а на постаменту је запис о обнављању крста из 1990. године: „1990 ГОДИНЕ […]
Прочитај више

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. САВЕ

Према једном запису сегединског фрањевачког свештеника из 1762. године у Молу и Петровом селу „могло је бити јако мало католика међу Србима. Срби су већ тада имали цркву од цигаља и 1118 верника. Имали су и четири попа који су имали 25 чланова својих породица”. Наводи се да у месту не постоји католичка црква ни капела, а мртве сахрањују у […]
Прочитај више

ЗГРАДА С.Д.К.

Зграда под бројем пет је адаптирана и дограђена за један спрат по пројекту архитеката сецесије Марцела Комора и Дежеа Јакаба, а за потребе банке 1912. године. Фасада је решена у стилу неоренесансе са елементима класицизма. Овај двоспратни, угаони објекат је типичан пример пословне зграде са декорацијом наглашеним монументалним средњим ризалитом и два скромнија крајња ризалита, на којима је крајњи угао […]
Прочитај више

ЗГРАДА БАНКЕ „ПУТНИК”

Објекат у улици Бориса Кидрича 4, данас пословно-стамбени објекат, познат под називом „Путник”, налази се у једној од најстаријих и најрепрезентативнијих улица у заштићеном градском језгру Суботице. Познати пројектанти Марцел Комор и Деже Јакаб су 1907. године у веома скромним условима и на скученом простору, без икаквих визура, испројектовали објекат намењен потребама Суботичке трговачке банке. Грађен је у стилу мађарске […]
Прочитај више

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

Средином XIX века, тачније 1857. године изграђен је „Хотел Јагње” (Bárányi szálodafogadó) са салама и атријумом у приземљу и хотелским собама у спратном делу. Пројекат и име архитекте нам нису до данас познати, али по архивским документима, дозволама за градњу сазнајемо да је дозвола за адапатацију овог објекта затражена 1904. године, када је адаптирана улична фасада ка улици Бориса Кидрича. […]
Прочитај више

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

Пројекте за позориште је израдио архитекта Јанош Шкултети (Scultety János), који је 1842. године дошао у Суботицу за главног грађевинског надзорника из Сатмара. Исте године је добио задатак од градског Сената да испројектује зграду велике гостионице и хотела. Шкултети је пројекте израдио већ током 1843. године, али су историјски догађаји из 1848/49. године (иако су темељи већ били постављени) спречили […]
Прочитај више

ВОЈНИЋ ПАЛАТА

Из обимног низа најамних палата са краја XIX и почетка XX века које су се градиле у центру града, издваја се једна, како по неуобичајеној архитектонској композицији тлоцрта, тако и по пластичкој декорацији и колориту фасаде. Навикли смо да у еклектичком шаренилу најчешће срећемо зграде конципиране у стилу италијанске ренесансе или необарока. Понегде се појављује понеки објекат романтике, а највише […]
Прочитај више