Према писаним изворима пре градње данашњег храма, у непосредној близини постојала је мала црква, плавим обојена, са дашчаним кровом прекривена и посвећена „Вазнесењу Господњем”. У једном протоколу из 1744. године стара и нова грађевина забележене су као „малија и велиукија церкве в шанци мјестје Суботицје”. Црква од трајног материјала подигнута је у времену између 1723/26. године за време епископа бачког […]
Прочитај више
Објекат је подигнут 1904. године према пројектима Марцела Комора и Дежеа Јакаба, архитеката из Будимпеште, у мађарској варијанти сецесије. У основној концепцији, фасада зграде је задржала традиционалну троделну поделу на средњи наглашенији део испада и два крајња ризалита. Оваква подела фасаде се очитава са распореда отвора као и са наглашене тролисно издужене централне атике. Ритам прозора такође наглашава троделну поделу […]
Прочитај више
Године 1868. Марија, удова Тимотија-Тиме Радића, молбом се обраћа Градском сенату уз приложене купопродајне уговоре склопљене са Белом Јакобчићем о купњи плаца, те са пројектном документацијом, тражећи дозволу за градњу „капеле са породичном гробницом, као спомен на свог мужа, а одржавање капеле ће обезбедити оснивањем Задужбине”. Градски Сенат удовољава молби, те одобрава приложене планове за градњу капеле на Православном гробљу […]
Прочитај више
Стефан Милиновић (1745-1811) је потомак сенћанског граничног „vexillarius”-а Неше,који је добио 1. марта 1751. године мађарско племство за себе, за жену Милинку Адамову и за децу Јована, Тодора, Ирену и Јелену. Породични грб је бела застава на црвеном штиту, на врху штита кацига са круном, а на њој црни орао раширених крила. Неша је био из исте породице из које […]
Прочитај више
Јован Остојић (1804-1865) и његова жена Терезија (рођена Зозук, 1803-1876) били су велики суботички српски народни добротвори, како се с правом тврдило већ у њихово време. Основно писмо њихове Задужбине издала је Српска православна црквена општина 1929. године, а саставио га је судија Светозар Милутиновић. О животу великих народних добротвора врло се мало зна. Није се могло утврдити ни родно […]
Прочитај више
У протоколу Српске православне цркве светог Вазнесења Господњег у Суботици, забележено је да се Аксентије Мародић родио 20. фебруара 1838. године, од оца Максима, кројача и мајке Љубице, у кући која и данас постоји у улици Ватрослава Лисинског број 9. Аксентије Мародић је живео у Суботици, до своје тринаесте године (1851). После завршетка два разреда гимназије у родном граду, отац […]
Прочитај више
Према архивском запису објекат на углу улица Бранислава Нушића и Цара Душана је 1913. године пројектовао архитекта Пал Вадас. Наручилац објекта је био Слободни краљевски град Суботица, а сврха објекта је била најамна зграда у којој су били смештени елитни станови које је Градски сенат издавао и од којих је убирао најамнину. У приземљу су биле лоциране продавнице, а дуги […]
Прочитај више
Објекат је изграђен 1902. године према пројекту архитекте П. Беранека, за потребе Јаноша Браухлера (Brauchler Janos), столара и индустријалца дрветом. Грађен је у стилу зрелог историцизама, необарокне стилске оријентације, са обилном употребом барокне орнаментике, ради постизања репрезентативности објекта. Објекат представља типичан пример грађанске архитектуре коју је усвојио богати грађански слој на прекретници векова и првих деценија XX века. То је […]
Прочитај више
Православна црквена општина у Суботици 5. јануара 1787. године моли Магистрат да дозволи већем броју својих сународника, достављајући списак имена 80 Срба, који су изразили жељу да се из града преселе у Александрово, на чијој је територији већ почела колонизација. Срби су ту желели основати свој стални домицил, а њихова жеља за колонизацијом проистиче из чињенице да су проглашењем Суботице […]
Прочитај више
Зграда троспратног млина на Београдском путу у бр. 120, уз Градску болницу, не представља само значајан елеменат у развоју привредне и индустријске структуре града, већ је играо и веома тужну улогу у недавној прошлости бачке равнице. Први пројекат за млин, уз јужни шанац града израђен је у новембру 1889. године у Будимпешти, за Ладислава Фирста (Fürszt László). У недостатку архивских […]
Прочитај више
