„Свето тројство” је први јавни споменик у Бајмоку, саграђен 1878. године. Подигла га је породица Волф из Бајмока. Налази се у центру Бајмока. До четрдесетих година овог века налазио се испред католичке цркве св. Петра и Павла. Серијски израђене скулптуре у пешчару изведене су у занатској радионици сакралних скулптура у Будимпешти, у стилу прелазног барока ка класицизму. Правоугаони постамент је […]
Прочитај више
У улици Маршала Тита (сада улица св. Саве) је објекат Месне заједнице, заштићен 1972. године. Градња објекта, тадашње општинске куће почиње 1840. а завршена је 1848. Основа објекта је „на лакат” са десним бочним дужим краком. Главна фасада, са тремом испред централног дела је окренута ка улици св. Саве. Зидана је од опеке, са малтерисаним површинама једноставне обраде. Акценат је […]
Прочитај више
Археолошко налазиште „Сигет Анка” је моћно телечко насеље са настањивањем од раног бронзаног доба, до пуног средњег века. За очекивати је постојање старијих хоризоната, јер мања ископавања из 1890. године којим је руководио Рајзнер (две сонде 2 x 3) откривени су делови бронзанодопских кућа, као и седам гробова које је сврстао у паганске гробове X века. По значају, ово налазиште […]
Прочитај више
Под именом Сервијски живела је у Новом Саду цинцарска породица која је основала један од најранијих наших стипендијских фондова из чијих средстава је ишколовано много познатих чланова српске интелигенције. Преци Сервијских били су Ђурковићи, а често су се писали и Ђорђевићи. Браћа Аксентије и Манојло помињу се већ 1751. године као богати трговци, а тек 1774. године, после смрти Аксентија, […]
Прочитај више
Зграда је изграђена у стилу класицизма. У Новом Кнежевцу постојало је више олајница. До данас очувана је само олајница у власништву Кароља Чепеа. Ова олајница представља ретко сачувани, стари млински објекат, чији је некадашњи привредни значај био велики. Уље које је олајница производила, односно „олај„ био је важан за људску исхрану, јер је замењивао маст. Олајница је престала да ради […]
Прочитај више
Градња цркве започета 1847, а завршена 1858. године и носи стилске карактеристике класицизма. То је у основи једнобродна грађевина, једноставне архитектуре и без пластичне декорације. На прочељу је улаз маркиран плитким пиластрима који се јављају и на самим ивицама, као и на бочним фасадама објекта. Прозори су постављени високо и завршавају сегментним луком. Звоник кавадратне основе својим доњим делом пресеца […]
Прочитај више
Градња каштела Малдегхема у Новом Кнежевцу јавља се на крају једне дуге градитељске праксе подизања велепоседничких домова у средишту великих имања. По основној концепцији припада репрезентативној градњи летњиковаца с краја XIX и почетка XX века грађених у тада доминантном стилу еклектике. При пројектовању свог дела архитекта је испоштовао све природне лепоте амбијента, уклапајући га у простор и тиме нераскидиво везујући […]
Прочитај више
О породици Сервијски највише података нам даје Васа Стајић у свом делу „Новосадске биографије” где наводи да је у Новом Саду живела цинцарска породица Сервијски, позната по томе што је основала један од највећих наших стипендијских фондова из чијих средстава су ишколована велика имена српске интелигенције. Њихови преци звали су се Ђурковићи, од којих се зна за два брата Аксентија […]
Прочитај више
Српска православна црква св. Арханђела Михаила и Гаврила у Новом Кнежевцу, према писаним изворима, изграђена је 1755. године како је записано на прочељу цркве и носи барокне стилске карактеристике. Подигнута је на месту где је некада већ постојала црква од трошног материјала. Током времена на цркви су вршене велике измене, нарочито на прочељу, које је данас потпуно равно, без декорације […]
Прочитај више
Локација у селу Мајдан се може повезати са манастиром светог Ђорђа кога је према Великој Гелертовој легенди основао Чанад око 1030. године са грчким монасима. Извори на потврђују неке наводе да су манастир касније преузели бенедиктинци. У писаним изворима из 1247. године јавља се као Wruzlamus munusturu; 1340 године као Orozlanus – munustura. Као насеље помиње се у ранијим изворима […]
Прочитај више
