Према писаним изворима из 1758. године, администратор темишварске епархије Арсеније Радивојевић, наводи да је црква у Тиса Сент Миклошу (сада Остојићево) постојала већ те године, а да је подигнута још раније и да је посвећена св. Николи. Наиме, он наводи да је темишварски епископ Николај Димитријевић 1. новембра 1733. године осветио антиминс за ту цркву. Црква је била саграђена од […]
Прочитај више
На основу компарације са сличним салашима на суседном лудашком шору, стамбена зграда, штала и магазин за жито су највероватније подигнути на почетку XX века. Остале зграде су могле бити касније зидане. Првобитна стамбена кућа је била са тремом. Шездесетих година трем је претворен у оставу и у предсобље. Између озиданих стубова трема постављени су трокрилни прозори. У средини су релативно […]
Прочитај више
Археолошки локалитет се налази на песковитом узвишењу поред Лудашког језера, североисточно од Суботице. Приликом истраживачких радова 1951. године, установљено је налазиште у слоју леса у којем се запажају трагови ватришта. Пронађена су артефакта чија културна припадност није одређена. Пешчано тло око језера начето је еолском ерозијом, тако да су на површину доспели предмети микролитске индустрије са карактеристичним геометријским облицима. Поређењем […]
Прочитај више
Салаш Орлушков је настао крајем XIX века као салашарско станиште са једном зградом-салашем која је уједно коришћена у стамбене и економске сврхе. Под истим кровом налазиле су се штала и кућа подигнута око 1870. године. Изградњом нове салашарске зграде 1900. године, штале и других помоћних економских зграда: подрума, чардака и голубарника, уз каснију изградњу летње кухиње, салаш добија карактеристичну, затворену […]
Прочитај више
Једноспратна грађевина која формира самостални урбани блок. Са запада је оивичена Штросмајеровом улицом, са југа улицом Максима Горког, са истока улицом Аге Мамужића и са севера улицом Ернеа Лањија. Подигнута је у периоду 1880/83. године као штедионица, Народна банка, по пројекту Титуса Мачковића, градског инжењера и градског предузимача. Грађена је у стилу еклектике са доминантним елементима неоренесансе. Правоугаоне је основе […]
Прочитај више
Према писању историчара Иштвана Ивањија, писца једине до сада објављене монографије града, на месту данашњег објекта у Штросмајеровој број 8 налазила се крајем XVIII века гостионица под именом „Црни орао” где су се одржавале позоришне представе и балови. Данас је то спратни објекат, чија прва градња пада у 1823. годину за власника Андраша Винклеа. Изворно је грађена као гостиона по […]
Прочитај више
Објекат је завршен 1896. године и до данас је сачувао свој изворни облик и представља један од најмаркантнијих примера еклектичке архитектуре у граду. Настао је обновом и доградњом стогодишње барокне курије суботичке фамилије Скендеровић. Објекат је фронталним блоком окренут тргу, а бочним крилима се протеже улицама Браће Радића и Цара Душана, формирајући неправилни трапезоидни облик основе. Пројектант овог здања је […]
Прочитај више
Крајем прошлог века Суботица је један од градова који има најдинамичнији правац развоја у Угарској, али то не прати у истом степену и развој у култури и школству. Иако је трећи град по броју становника у држави, овде се бележио највећи постотак неписмености. Град се увек шкрто односио према овом веома важном питању. На притисак централне владе град је почетком деведесетих […]
Прочитај више
Суботица, највероватније настаје још у XIII веку за време мађарског краља Беле IV, на трговачком путу који повезује у сировинама богате пределе Ердеља са занатским центрима на падинама источних Алпа. Насеље се формира на тачки где овај пут на једнодневном ходу од сегединске луке прелази преко удолине која са пешчаре канализира воду на југ у Палићко језеро. На најпогоднијем месту […]
Прочитај више
Објекат „Најстарија кућа” са непосредним окружењем налази се у делу заштићеног централног градског језгра Суботице, на Тргу цара Јована Ненада, у непосредној близини Фрањевачке цркве и самостана и представља део старог подручја града. Објекат бележи своје фазе развоја. Најстарији део је настао још средином XVIII века, да би почетком XIX века био проширен и добио облик који и данас има. […]
Прочитај више
