Готово истовремено са појавом сецесије у Европи, 1893. године изграђена је и скромна зграда у Суботици за Симеона Леовића, краљевског јавног бележника, према пројекту Едена Лехнера и Ђуле Партоша (Pártos Gyula). Међу првима у Мађарској она је наговестила нови покрет у архитектури „мађарски национални стил” који је постао животно опредељење овог великог мађарског градитеља. Са Лехнером и Партошем се у […]
Прочитај више
На месту где је некада постојала „Рогина бара” након њеног исушивања и насипа у задњој деценији XIX века подигнуте су четири репрезентативне палате. Тадашњи градоначелник Лазар Мамужић 1891/92. године дао је себи подигнути раскошну палату, прву од четири у низу. Као вешт политичар окупио је око себе за сараднике познате стручњаке-архитекте, правнике, пољопривреднике, књижевнике и уметнике и допринео да град […]
Прочитај више
Породична палата коју је Ференц Рајхл пројектовао за свој дом изграђена 1903/1904. године. Уложио је сав свој капитал и стваралачки потенцијал, али је убрзо банкротирао, те је од 1908. године Суд запленио сву његову имовину и изложио на лицитацији. Банка као нови власник објављује у новинама јавну лицитацију, и продају свих предмета у згради, као и објекат. Уместо да ова […]
Прочитај више
Последњи објекат у овом низу складних остварења са краја XIX века је масивна монументална „Прокеш” палата, под бројем 15, која заузима целукупни блок. Изграђена је током 1887/88. године по пројектима Гезе Коцке. Ова двоспратница се протеже на три улице и то на Енгелсову, Корзо и улицу Ђуре Ђаковића. У основној концепцији одговара стилу италијанске ренесансе, коју карактерише масивно приземље са […]
Прочитај више
Последња зграда у низу Корзоа, са десне стране идући од центра настала је према пројектима Титуса Мачковића 1881. године. То је слободностојећа породична палата Ђуре Манојловића, грађена у стилу еклектике, настала по принципу ређања архитектонских кубуса у складно укомпоновану целину. Ови кубуси, асиметрично постављени, стварају игру истурених и увучених маса, допуњавају је полустубови, пиластри и густи ред поткровних конзола које […]
Прочитај више
Веома слично конципирана је кућа Шимона Доминуса, коју је пројектовао Титус Мачковић је 1891. године. Као и Халбророва зграда и ова је једноспратница са доминацијом ренесансних елемената, поготово у приземљу где је зидно платно изведено у масивној рустици. Рустично су обрађена четири лучна портала. Симетрија прочеља је доследно спроведена, са централним ризлитом, централно постављном капијом и балконом на спрату. Спратни […]
Прочитај више
Објекат бр. 10 је познат као „Загреб” кафана, а била је у власништву Мора Халброра (Halbrohr Mór). Првобитни хотел „Национал” (Nemzeti sálloda) је пројектовао Геза Коцка (Kocka Géza) 1897. године, али га је архитекта Ференц Рајхл (Raichl Ferenc) 1905. године преуредио и прекрио ренесансну фасаду вегетабилном орнаментиком сецесијског карактера. У средини је главни улазни портал и дуж приземља се нижу […]
Прочитај више
Геза Коцка је око 1890. године испројектовао једноспратну најамну палату која била је власништво богате породице Халброр. Овај архитекта еклектике је извео веома складан објекат ренесансних линија на декоративним елементима класицизма. Геза Коцка је на фасадно платно од фуговане опеке додао четири ренесансна портала са прозорима. Полукружно засведени прозор усадио је у античку композицију сачињену од ивичних пиластара са јонским […]
Прочитај више
У низу палата које ће у задњој деценији XIX века бити подигнуте у тада већ главној улици града, данашњи Корзо, Титус Мачковић је пројектовао 1881. године најамну палату за Самка Манојловића. То је једноспратни угаони објекат основе у облику правоугаоника, изграђен у стилу еклектике са доминантним елементима неоренесансе. У приземљу су пословни простори, а спратни део је намењен становању. Прочеље […]
Прочитај више
Необична зграда позната по називу „близанци” састављена из два идентична дела, као слика у огледалу, раздвојена отвореним пасажом. Подигнута је за Суботичко грађевинско деоничарско друштво (Szabadka épitő r.t.) 1912. године по пројекту Жигмонда Сиклаиа (Sziklai Zsigmond), архитекте из Будимпеште, као пословни објекат – прва робна кућа. После прелаза у власништво породице Конен, која је пројекте за доградњу наручила непосредно пред […]
Прочитај више
