ГРАДСКА КУЋА

Стара Градска кућа у Сенти, за коју је камен темељац постављен 19. августа 1830. године, изгорела је 16. априла 1911. године истовремено када и црква „Szt. István”. По Записницима Градског већа Сенте, сазнајемо да је 1912. донета одлука да се распише јавни конкурс, за израду пројекта за нову Градску кућу. На конкурсу је прихваћен пројекат Фриђеша Ковача (KOVÁCS FRIGYES), архитекте из Будимпеште и грађевинског предузимача Сеиле Антала, такође из Будимпеште. Објекат је завршен 23. октобра 1914. године. Данас служи за потребе администрације. У једном делу је смештен Градски архив, а приземни део је трговачки центар, како је то и пројектом предвиђено. Зграда је формирана од четири крила која формирају велики правоугаони дворишни простор. Централна маса фронталног дела грађевине лежи на монументалном аркадном реду, изнад којих се нижу прозорски отвори, а над централне три аркаде изнад корниша су три симетрично распоређена балкона, основе у облику полуовала са декоративном балустрадом од кованог гвожђа. Динамика фасаде наглашена је вертикалном поделом ове целине, неизменичним низом пиластара и масивнијих полустубова са канелурама. Изнад парапетне траке је декоративни фриз, по коме се неизменично смењују правоугаоне плоче у малтеру и стилизовани цвет маргарете, дат у овалу, како је то наметала површина, која је оперважена гирландом. Фриз се горе завршава венцем од стилизованих флоралних мотива и венцем типа бројаница, изнад кога је профилисани корниш, а изнад је у виду атике канелурисани фриз на коме је у центру постављен грб града, оперважен барокном пластичком флоралном орнаментиком.

Кров ове целине је у основи у облику овала са степенастом куполом, са четвороугаоном лантерном на врху. Десно уз објекат, делујући као маса за себе, од основе се диже квадратасти торањ, са трокрилним прозорима у две етаже, а горњи су са застакљеним лучним натпрозорником. Површине између две етаже декорисане су пластичном стилизованом геометријском и флоралном орнаментиком а изнад је балкон који тече около масе торња са балустрадом од кованог гвожђа. Вертикала горњих партија торња наглашена је плитким правоугаоним полустубовима и издуженим уским прозорима, а изнад је ред конзола које носе балкон са балустрадом и истоветним мотивом као и први. Горње партије торња су богато разуђене вертикалама – ризалитима, полустубовима, са слепим порталима на свакој страни. Горњи балкон прати у основи ритам доње етаже, док је конструкција самог врха торња најдекоративнија, са шест пилстара у функцији контрафора и низом уских прозора, а прекривен је плитким шаторастим кровом.

Дуж сва четири крила зграде у приземном делу нижу се велики лучно засведени отвори – излози, а фасада је декорисана рустиком у малтеру.