Општина Кикинда

Просторна културно-историјска целина настала је између 1750. и 1754. год. насељавањем граничарских породица. Средиште насеља формирано је око велике овалне баре на чијој средини је била ониска хумка на којој је подигнута, упола у земљи, црквица са гробљем на источној и западној страни. Испред цркве је био главни трг на коме се одржавала пијаца. До данас сачувану просторну организацију (улице […]

Породица Чарнојевић постала је угледна и чувена по најистакнутијем представнику патријарху Арсенију III. Припадници једне гране породице (носиоци племићког предикта Черновић де Мача), под вођством Павла Чарнојевића доселили су се у Руско Село 1797. године. Све до 1823. године становао је у ниској, мрачној, од набоја сазиданој кући која је била покривена трском и умногоме личила на домове сиромашних арендаша. […]

Северно од града Кикинде налази се велико село, Мокрин. У поменутом селу 1762. године саграђена је црква посвећена архистратигу Михаилу. О томе стоји запис на картуши, уоквиреној барокно-рокајним рамом, испод иконе Исуса Христа. То је једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Западно прочеље са забатом и китњастим звоником који га надвисује, диминира мирним, рашчлањеним линијама. Са леве и десне стране […]

Водица је смештена на зараван подно насипа, око 3 km јужно од Кикинде. Ова култна целина обухвата капелу са бунаром, зидани конак, „конаке” укопане у лес, четири бунара груписана у близини капеле и камени крст на степенастом постаменту. Судећи по натпису на крсту, целина је освећена 1867. године, након изградње данашње цркве, у народу зване богомоља. Назив Текија, по дервишкој […]

Зграда бившег магистрата великокикиндског Диштрикта – курија је саграђена за потребе административних управних служби између 1836/39. године, а завршни радови, као што је уградња каменог грба Диштрикта и још неки радови завршени су 1841. године. Због своје намене која је од саме изградње до данас остала као извориште преламања историјских, политичких и културних догађања не само у граду Кикинди, већ […]

Српска православна црква у Кикинди посвећена св. Николи, подигнута је у другој половини XVIII века. Грађена је у барокном стилу. То је једнобродна грађевина са припратом на западу, која је нешто шира од основне линије наоса и са полукружном апсидом на истоку. У архитектонском погледу слична је већини цркава подигнутих у то време на овом подручју, које су у XIX […]

Стамбена зграда карактеристичан пример панонско-војвођанске куће. Саграђена је 1878. године. Припада типу „швапске куће” и има све њене одлике као што је улаз у кућу преко три степеника са улице. Са дворишне стране је гонг, са кога се улази у све просторије. У собама су пећи са банком, а у кухињи је зидани шпорет. Кућа има још комору за чување […]

У Кикинди на углу Немањине и Моравске улице налази се сувача, сада једини објекат ове врсте у Војводини. Деветнаестог априла 1889. године Макса Адамов из Кикинде купио је од Паје Адамова из Кикинде за суму од триста форинти, празан плац, површине од 250 хвати и неколико година га искоришћавао као башту. Тачно после десет година и једанаест дана, дакле, 30. […]

Српска православна црква у Иђошу посвећена св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, подигнута је 1787. година и грађена је од тврдог материјала на већ, према урбаријалном закону, одређеном месту. На њеној западној фасади забележене су две године значајне за подизање, прва већ горе наведена, а друга година обнове храма 1863. Њен изглед познобарокних и класицистичких карактеристика сврстава је у велику групу […]

Налази се око 7 km северозападно од Кикинде, у правцу Иђоша. То је утврђено насеље са бедемима од насуте земље, познато као „Словенски град”. Било је настањено још у неолиту, а са прекидима живот се одвијао све до раног средњег века. Остаци неолитског насеља констатовани су над самим ушћем речице, на најужој и највишој тачки Градишта и у ближој околини. […]

Зграда је подигнута 1834. у центру насеља, у духу класицизма. Приземна је, подужне правоугаоне основе. На главној фасади је троделном поделом зидног платна образован отворени трем, са четири стуба и два полустуба, као и два бочна ризалита које украшавају лизене. На бочним фасадама су троугласти забати са по два готска прозора између којих је смештен још један лажни, исто обликован. […]

Српска православна црква св. оца Николаја у Башаиду је саграђена 1833. године као једнобродна грађевина са звоником који се подиже из прочеља. Портик је компонован од четири дорска стуба надвишена тимпаноном и орнаментом у фризу, у виду триглифа и метопа. Бочне фасаде рашчлањене су пиластрима између којих су дубљи усеци у облику ниша са касетираним луковима. Као архитектонско остварење црква […]