МЕСТО БИТКЕ КОД СЕНТЕ

Крајем XVII века долази до слабљења турске државе. Султан је нападом на Беч, желео да врати статус велике силе. Хришћанска Европа није могла дозволити пад главног града Хабзбуршке монархије и продор Турака дубоко у континент. У том циљу склопљен је савез Папске државе, Млетачке републике и Бечког двора под именом Света Лига.

Султан Мустафа II је 1697. године темељно испланирао поход против Хабсбуршке монархије.

Са друге стране, што се касије испоставило одлучујуће, на чело хришћанске војске постављен је Јевгеније Савојски, 34 – годишњи генерал, пореклом Италијан. Он је у јулу допутовао на јужно ратиште и код Колута преузео команду над војском од око 70. 000 војника, а затим је кренуо за Ковин где се улогорио.

У међувремену Султан је код Панчева прешао на другу страну Дунава и држећи се реке кренуо је ка северу. На то је и Савојски подигао логор у Ковину и кренуо према Сегедину да тамо сачека појачања из Ердеља под грофом Рабутином и са севера, под командом кнеза Водемонта, који су му долазили у сусрет. У страху да Турци не нападну на Петроварадинску тврђаву, Савојски је од Сенте кренуо на југ до Чикера. Тек ту му се прикључио и Рабутин са око 12. 000 војника. Турска војска је 9. септембра већ била у висини Бечеја, када је Савојски сазнао о њеном кретању. Италијан је одмах напустио положаје око Петроварадина и кренуо за Мустафом. Турци су се 10. септембра у подне улогорили код Сенте, а о томе је Савојски сазнао од Јована Поповића Текелије, сенћанског капетана. Током ноћи ухваћено је више турских извиђача од којих је сазнао да је султан код Сенте подигао мост и да је већ и тешке топове и коњицу пребацио на другу страну. Пешадија је без заштите остала на бачванској страни да би са два полукружна шанца обезбедила мостобран. Када је Савојски пришао Сенти, један од шанчева је већ био готов, док је други био отворен, баш са те стране одакле је он надирао. У унутрашњем шанцу је било још око 100 топова, пешадије и неколико коњаника.

Савојски је опсео шанац са свих страна. За команданта левог крила поставио је Гвида Штаремберга, на чело центра кнеза Чарлса Комерсија, док је десним крилом командовао генерал Зигберт Хајстер.

Напад пешадије и коњице је био концентрисан на незавршени део вањског шанца. У исто време топовима је непрестално тукао мост. На оба крила у пет сати послеподне наредио је општи напад. Вече је већ било близу и Савојски се бојао да ће се Турци, користећи се велом мрака, извући из обруча.

Турци су покушали да се пробију из обруча противнападом на левом крилу. Старемберг је осујетио овај напад, затим је продро дубоко иза леђа пешадије, што је изазвало општу панику. Турска војска је напустила положаје и покушала да се домогне моста и да се тако спаси погибије. Међутим, лево крило је заузело мостобран и пресекло пут повлачењу. Турска пешадија је тако пала у клопку. Војници Савојског нису знали за милост, почео је општи покољ, ни понуђени златници турских паша и ага нису помогли, тако да је заробљеника остало веома мало. Једва се око 2000 Турака спасло пливајући на другу обалу. Султан је са друге обале посматрао пораз своје војске. После битке, још током ноћи, повукао се према Темишвару, затим преко Београда вратио се за Истамбул.

Савојски је са војском, трећи дан после битке напустио бојиште, бојећи се заразе коју су ширили непокопани лешеви.

О учешћу војника са војвођанских простора мало знамо. У изворима се спомиње Јован Текелија, командант сенћанског шанца који је пре битке од стране Турака заузет и попаљен. Српски граничари из шанца највероватније су се придружили трупама Савојског и са царским трупама учествовали у бици. После битке пак спомиње се официр Милиновић, који је добио чин поручника сенћанског шанца и који је вероватно исто учествовао у боју; касније је добио племићку титулу.

Први споменик на помен бици подигнут је 1895. године, приликом посете аустријског цара Фрање Јосипа војним маневрима у околини Сенте. На постамент, висок око два метра (подножје постамента : 90 х 90 cm, врх: 70х70 cm) постављен је један метални оклоп, шлем и две сабље а у подножје један мали топ. Сам постамент је од рустично обрађеног вештачког камена. На њему је била табла са натписом: Јевгенију Савојском, сенћанском победнику. Народ града Сенте (данас се чува у Сенћанском музеју ).

Сенћани, незадовољни с исхитрено постављеним спомеником, одлучили су да наруче монументални споменик Јевгенија Савојског на коњу од будимпештанског кипара Јожефа Роне. Скулптура је израђена али Сенћани никад нису успели да сакупе довољно новца за исплату. Скулптуру је на крају купио Фрања Јосип и подарио је граду Будиму. Данас украшава будимску тврђаву.

Споменик са Јевгенијeвог острва je уствари само постамент јер су оклоп, шлем, сабље, и мали топ већ почетком XX века украдени, а померен је у правцу запада, приликом градње луке за шећерану. Одавде је 1990. године пресељен на обалу Тисе. На 300. годишњицу битке око постамента је организован меморијални простор у облику рибе. У једном фокусу је камени постамент са таблом из 1942. године, заштићен полукуполом која подсећа на чамац, висок 300 cm. У другом фокусу је дрвени звоник висок 5500 cm, од храста из Славоније. Звоно је тешко 70 kg. Израдила га је радионица Калмар из Суботице. Постамент и звоно повезује дрвена стаза.

У спомен битке на Тргу слободе у Сенти се гради мала спомен црква (630m²). Градња је још у току, пројектант је Вилмош Тот, архитекта из Кањиже.