НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ДР БАБИЈАНА МАЛАГУРСКОГ

Гробница висине 2,5 m лоцирана је на Бајском гробљу у црквеном делу и својом
монументалношћу доминира околином.

DR BABIJAN MALAGURSKI
ADVOKAT
1876-1944

На полеђини споменика у средини је уклесан текст :
GROBNICA BABIJANA MALAGURSKOG

Надгробни споменик је изведен од црног мермера (радионица PALATINUS), по пројекту суботичког архитекте Болте Дулића (1905-1982). Израђен је у виду издуженог правоугаоног блока висине 2,5 m строгих пречишћених линија са наглашеном вертикалом у виду два плитка оштро профилисана пиластра који се протежу од постамента до врха, који је прекривен правоугаоном плочом, од истог материјала. Строго пречишћена форма волумена изведена у духу постмодерне, доминирајућег стилског израза тридесетих година овога века, асоцира на вратнице са пиластрима и у горњим партијама је уклесан у плитком рељефу строго геометризовани крст.

Др Бабијан Малагурски је рођен 15. јануара 1876. године у Суботици, где је живео и радио и преминуо 1944. године.

Гимназију је учио у родном граду и Халашу, а права је студирао у Будимпешти и Коложвару. Адвокатски испит је положио 1906. године. Већ као студент се борио за национална права Буњеваца и био је активни члан друштва „Коло младежи”. Залагао се за увођење буњевачког језика у школе. Био је сарадник часописа „Невен”. Године 1918. био је изабран за потпредседника Народног већа у Суботици и председник „Матице буњевачке”. Спада у ред националних просветитеља код Буњеваца, који је био југословенски оријентисан. Одлучно је захтевао да Буњевци остану територијално везани за Југославију.

Након Првог светског рата у новоформираној држави на Првој годишњој скупштини спортског клуба „Бачка”, одржаној 8. маја 1920. године, др Фабијан Малагурски је изабран за председника атлетског одељења, а већ 3. октобра исте године, на оснивачкој скупштини Фудбалског подсавеза за Војводину (Суботица) првог председника.