ПЛЕБАНИЈА И МУЗЕЈ

Објекат је подигнут 1909. године по пројектима сенћанског архитекте BERENZENCZEY DOMONKOS-а, који је пројектовао и зграду Гимназије у Сенти. Грађевински предузимач је био SZÁRICH GEZA изабран 1908. године у време плебана GOZON ISTVÁNA-а. Простори Плебаније су били пројектовани на првом спрату, док је приземље било предвиђено за трговачки простор. Како је 1911. године изгорела црква „St. István”, половина приземља (лево крило) преуређено је у капелу што је и данас, а десно крило од централног портала су биле продавнице и штампарија до 1971. године, када се у тај простор усељава Музеј и заузима просторије на спрату десног крила.

Мада пројектована крајем прве деценије двадестог века, а вероватно по налогу наручиоца и афинитету архитекте, зграда садржи све стилске елементе историцизма односно ближе необарока, тенденције у архитектури минулог века, али врло реперезентативних размера за појмове ондашњих Сенћана.

Спољашња фасада је сачувана у потпуности, и једино је лево крило крова измењено, али у истом материјалу (етернит), док су кровни отвори (баџе) изведени као невешта копија првобитних у лиму. На месту сучељавања два крила (угао) налази се изразито репрезентативна целина, од базе до кровног дела. Од парапета постављена су лево и десно од великог, лучно засведеног прозора, два полустуба на којима су постављени атланти који носе балкон пентагоналне основе са рељефно решеним парапетом, на свакој површини се налази рељефни у штуку решен полуцвет маргарете. Балкон је засведен плитком куполом, балдахином на аркадама са коринтским капителима. Балдахин је прекривен лименом калотом, са позлаћеним крстом на врху. Изнад балкона над двосливним кровом, диже се купола четвороугаоне основе прекривена лимом, са лантерном.

На централној фасади која је дужа од бочне постављен је улазни портал рађен у комбинацији дрвета и гвожђа, а лево и десно су атланти на богато гирландама декорисаним полустубовима, који носе централни део великог балкона са балустрадом, док су бочне конзоле у облику глава анђелчића (putti). Фасадна површина балкона је богато декорисана. Троја врата са пиластрима који носе прозорски лук а фасада је раздељена са четири коринтска стуба (полустуба) који носе кровни парапет. Овај ансамбл затвара се атиком у облику балустраде. Хоризонтална подела фасаде изведена је јако профилисаним корнишом првога спрата, те кровним венцем. Кровна конструкција над правоугаоним балконом, решена је у облику правоугаоног шаторастог крова, док атику у централном делу пресеца тавански прозор са тимпаноном, постављен у поље. Овај тип прозора се наизменично протеже кровом уз кружне таванске отворе од лима.

Бочни ризалити су прекривени рустиком која тече целим приземним делом а изнад корниша су удвојени прозори са три јонска полустуба са балустрадама, а полустубови носе парапет са прекинутим тимпаноном са анђелчићем у центру.

Површине приземног дела су прекривене рустиком и фасада је разуђена наизменичним низом великих лучно засведених прозорских отвора(излози) изнад сокла, који су једино декорисани слепим конзолама у облику глава грчких ратника над централним делом лука.

Ентеријер, простор капеле и музејских просторија је данас измењен и прилагођен новој намени. У првобитном стању је остало степениште са китњастом балустрадом од кованог гвожђа. Декорација је у духу необарока са лаким утицајем сецесијске линије.