ПРОКЕШ НАЈАМНА ПАЛАТА

Последњи објекат у овом низу складних остварења са краја XIX века је масивна монументална „Прокеш” палата, под бројем 15, која заузима целукупни блок. Изграђена је током 1887/88. године по пројектима Гезе Коцке. Ова двоспратница се протеже на три улице и то на Енгелсову, Корзо и улицу Ђуре Ђаковића. У основној концепцији одговара стилу италијанске ренесансе, коју карактерише масивно приземље са грубом обрадом фасадног платна и лучним порталима. Спратни део је већ издиференциранији и лакши. По њему се протеже једноставни низ правоугаоних прозора уоквирених античким формама полустубова са коринтским полукапителима и тимпаноном на високом архитраву. Средишњи низ прозора првог спрата наткриљују лучни тимпанони. Сваки прозор је раздвојен плитким пиластром. На првом спрату међуспратна подела је наглашена низом балустрада испод прозора, а на другом фризом звани „пасји скок”. Прозори другог спрата су закључени са равном архитравном гредом. У угловима објекта доминирају четвороугаоне куполе положене на ниске балустраде. „Прокеш” палата је највећа најамна зграда у граду и чини логичан завршетак корзоа који је састављен из низа управо оваквих зграда намењених издавању. Репрезентативни објекти, намењени пробирљивој клијентели, створили су један од највреднијих потеза у граду у којем се могу сагледати сви стилови значајнији за градоградњу Суботице.

На овом потезу су се, поред стилова, изређали и сви значајнији архитекти који су обликовали лице града. На првом месту је дело Јаноша Шкултетија, који је увео спратну архитектуру у паланку, и који је зацртао изглед будуће улице, следе неимари еклектике Геза Коцка и Титус Мачковић, два великана суботичке архитектуре, да би се завршио именима не само за Суботицу значајним, него и за целокупан настанак мађарске варијанте сецесије. Комор и Јакаб су дали интензиван печат живим колоритом и необичном декорацијом, потезу у којем доминирају складне и умерене форме италијанске ренесансе.