СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА

Северно од града Кикинде налази се велико село, Мокрин. У поменутом селу 1762. године саграђена је црква посвећена архистратигу Михаилу. О томе стоји запис на картуши, уоквиреној барокно-рокајним рамом, испод иконе Исуса Христа. То је једнобродна грађевина изведена у класицистичком духу. Западно прочеље са забатом и китњастим звоником који га надвисује, диминира мирним, рашчлањеним линијама. Са леве и десне стране улазних врата на западној страни цркве уздижу се по два карактеристична стуба на која належе профилисани архитрав подржавајући тимпанон.

Висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, први је сликарски подухват Теодора Илића Чешљара, по доласку са школовања на Бечкој уметничкој академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљарев иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама. На картуши испод иконе Богородице, постоји запис о сликању иконостаса и година његовог настанка-1782. На мокринском иконостасу Чешљар доказује да је зрео уметник са склоношћу ка монументалним формама и наглашеном сентименталношћу израза. Слике су рађене на дрвету превученим танким слојем гипса. Читав иконостас је тонски и уједначено приказан, колористички богат.

У првој зони су престоне иконе на којима су контрасти умерени и сведени на најмању меру, чиме је постигнута благост израза. Очигледан је барокни третман одеће и маниризам у цртежу драперије и руку.

На царским дверима, од којих је свако крило састављено из три поља, приказане су у средњем делу Благовести, а доле и горе црквени сасуди и Мојсијеве таблице. На бочним крилима су старозаветне сцене. На јужним дверима је Налазак Мојсија, на северним- Опроштај Ребеке са родитељима. У сцени Благовести- Богородица клечи на јастучету пред узаном високом катедром. Тело је окренуто у десно, глава клонула на супротну страну, према анђелу. Сасуди су на сивоплавим облацима. Они су тамно смеђе боје, а мали рефлекси и начин сенчења истичу материјал-месинг. Овим дверима су веома сличне двери нађене у Остојићеву, на основу чега се и приписују Чешљару.

У другој зони је у два појаса приказано 12 празника, шест на једној и шест на другој страни. У средини је велико Скидање с крста. У трећој зони налазе се крупне фигуре, монументалне по форми и по лепоти.

Унутрашњост цркве је реноворана 1927. године, а слике је чистио Милан Дејановић, док је орнаментику цркве врло успешно израдио Александар Секулић. Данас су само иконе у горњим зонама запрљане прашином. Престоне иконе и оне над дверима имају извесне вертикалне напуклине око којих почиње помало боја да се љуспа.

Зидно сликарство припада Николи Алексићу. У олтару на горњем месту приказан је Христос окружен симболима јеванђелиста и мноштвом анђела. У зиду има вертикалних напуклина. У храму дуж зидова су велика платна која је сликао такође Никола Алексић. На јужном зиду су сцене: Васкрсење Лазарево, Св. Никола спасава морепловце, Каменовање св. Стефана, Милостиви Самарјанин и Лот са кћерима. На северном: Молитва у Гетисманском врту, Христос исцељује раслабљеног. Од Николе Алексића су и стојеће фигуре владара и архијереја српских у певницама по пет стојећих фигура и апостоли у овалним оквирима на балкону хора. Сви су у стојећем ставу, тле је смеђе и окер боје, а позадина је сива.

На балкону хора у тринаест медаљона насликани су на зиду апостоли, а у средини је Христос. У два крајња медаљона који су пресечени бочним зидовима цркве, налазе се два записа. Запис на северној страни је у ствари наставак записа са јужне стране, који се само делимично могу прочитати због наслага чађи. У певницама су приказани Срби – владари и светитељи.