СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТИХ АРХАНЂЕЛА

Иконостас је по предању донет из манастира Војловице за коју је био превелик, тако да остаје непознато његово порекло. На полеђини иконостаса постоје подаци о настанку и обновама, где је речено да је иконостас насликан 1752, обнављан 1891, а потпуно пресликан 1931. године. Први датум је нетачан и потиче са иконе Богородице где је забележен на копчи која држи химатион. Али то је иконографски податак, а не историјски запис о времену сликања иконостаса који је судећи по архитектонској концепцији, резбаријама и пикторалној поетици настао пар деценија касније. Година 1752. је скинута са предлошка који је мајстор користо и познат је са неких представа Арапске Богородице. Архитектура преграде је без стубова који наглашавају вертикалну поделу. Оквири икона су асиметрични, као у рококоу. Украсе чине узане обичне и плисиране траке, витки дуги увијени листови, венци од ловоровог лишћа. Кроз оквире престоних икона се слободно увија таласава лозица која је местимично украшена цветовима ружа. Конструкција је лака, нема класицистичку концепцију. Иако је иконостас грубо премазан, наслућује се квалитетан рад познобарокног мајстора који се у извесним композицијама служи архаичним иконографским решењима. На престоним иконама као и на иконама са апостолима, фигуре су здепасте, кратке, широке и непропорционалне.

Аутор иконостаса у Чоки је непознат, али нежно плава и плавозелена, светлоружичаста боја, став Христа, ликови светих Архијереја на дверима (дуго лице са округлим, мало испупченим очима), подсећају на рад Захарија Орфелина (1726 – 1785).

На иконостасу је укупно 49 икона. У соклу се налазе две стојеће фигуре, у позадини је зид архитектуре. Једна личност има круну и архијерејску одећу, а друга круну, хитон, и химатион. На композицији Света породица приказана је Ана у седећем ставу како је обгрлила Богородицу, која чита књигу на њеном крилу. Нешто даље стоји Јоаким. Позадина је једнобојна, зеленосмеђа. Композиција Кушање Христа уопште нема сличност са Орфелиновом, лево стоји Христос у правцу гледаоца и пружа руку у страну. Десно је приказан ђаво у профилу, како прилази Христу, а у рукама држи кесу. У позадини су два зелена брда, а десно на падини брега два дрвета. Усековање Јована Крститеља – св. Јован Крститељ је приказан испред високе зграде са малим четвртастим кулама, како је спустио главу на тас који достојанствено држи млада жена, стојећи на подијуму. Иза ње се налази помоћница. Престоне иконе: Св. Никола, Богородица, Христос и Јован Крститељ су скроз премазане. Свети Никола у десној руци држи скиптел, а у левој књигу. Богородица у десној руци држи крин, а у левој Христа. Исус Христ десном руком благосиља, а у левој руци држи куглу. Св. Лука у десној руци држи путир, у левој свитак. Чини се да је доњи слој скинут до основе, јер се кроз боју види влакно дрвета.

На бочним дверима су приказани архијереји, лево Григорије Богослов, десно је Василије Велики. Представљени су у стојећем ставу, окренути у правцу гледаоца. Тле и хоризонт су ограничени равном линијом.

На царским дверима су Благовести. Лево је Богородица, а десно Арханђел. Богородица на подијуму, а Арханђел на облацима. Композиција Христос у кући код Луке и Клеопе – налази се изнад северних двери. Христос у кући Марте и Марије се налази изнад јужних двери.

Тајна вечера је изнад царских двери, око кружног стола седе апостоли. Први план је у средини празан, тако да се Христ и његова два ученика поред њега јасно виде. У другој зони налази се централна икона на којој је представљено Крунисање Богородице, са стране су иконе у два низа. Доле су празничне сцене, изнад њих апостоли. Има дванаест празника и дванаест апостола.

Опис сцена лево и десно: Рођење Богородице, Ваведење. Композицију Обрезивања чине две групе у позадини два зида-делови грађевине. Благовести, Рођење Христово, Крштење, Преображење, Цвети, Васкрсење – Вазнесење. У првом плану стоје Богородица и анђели у једној линији, а иза њих на лево и на десно ређају се у дубину апостоли по троугаоној схеми. На брежуљку позади стоји Христос, око кога су снопови светлости. Све је премазано.У трећој зони око крста су Богородица и Јован Богослов, а са стране су по три медаљона са пророцима, повезани лаким вијугавим лозицама. Средња икона у тој зони, Крунисање Богородице, потпуно је пресликана. У празничним сценама боје су веома нежне. Архијерејски трон, један тетрапод и певничке оплате имају барокну и рококо декорацију, која није исте стилизације као на иконостасу, и изгледа да су старији. Постоји претпоставка да су припадали старијем иконостасу. Рипиде имају дрвене зраке и дуборезне украсе, али сцене су премазане. Сачуване су целивајуће иконе које су сликане на лиму, и нешто зидног сликарства, непознатог аутора XIX века, у олтару.