У последњој трећини XVIII века када је Суботица постала слободни краљевски град, израђује се више катастарских карата о граду и околним пустарама. У овом периоду настало је неколико карти о пустари Келебија. Прву је израдио Карл Л. Ковач 1778. године. На овој карти још нема назначених салаша, али су на њој забалежени најважнији путеви са топонимима, међу којима је назначена и данас постојећа улица (салашки шор) Крнајски пут. Овај топоним потврђује да је породица Крнајски већ средином XVIII века живела на Келебији. Њихова породична задруга је већ тада формирала салашарски шор. Друга мапа која потиче из 1788. године већ назначава и салаш и бунаре. Ђермови који и данас постоје у улици Иштвана Кизура бушени су током XVIII века, то нам потврђује и споменута карта. Бунари нису ископани на ледини, као што је то обично на салашима, него су на регулационој линији улице или тачно испред стамбене зграде. У XVIII веку један бунар је вредео више него два салашарска објекта. Ђермови су сличне висине. Сами ђермови су високи у просеку 7 метара, дужина соје је у просеку 4-4,5 метара, а дужина шибе звиси од дубине бунара. Роваш су раније израђивали од дасака, а у новије време од бетона.
0 comments on “ТРИНАЕСТ БУНАРА”