ВОДИЦА НА ТЕКИЈАМА БОГОМОЉА „ВОДИЦА” ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

Водица је смештена на зараван подно насипа, око 3 km јужно од Кикинде. Ова култна целина обухвата капелу са бунаром, зидани конак, „конаке” укопане у лес, четири бунара груписана у близини капеле и камени крст на степенастом постаменту. Судећи по натпису на крсту, целина је освећена 1867. године, након изградње данашње цркве, у народу зване богомоља. Назив Текија, по дервишкој згради за обреде, указује на дубљу старост овог култног места.

Капела је једнобродна грађевина зидана опеком, а споља и изнутра са полукружном апсидом у ширини брода. Два лучно засведена улаза на подужним зидовима воде у западни травеј храма, где је смештена чесма повезана са цистерном постављеном уз спољну фасаду прочеља капеле у коју дотиче вода са бунара. Изнад травеја са чесмом уздиже се кула звоник. Непосредно до капеле, са њене јужне стране, су „конаци” – одаје укопане у насип, са улазном страном зиданом у опеци. Служили су као зидани конак, за смештај верника и болесника. Указујући на прастара народна веровања везана за култ воде и обредно умивање, водица Огњене Марије представља пример сакралног народног градитељства карактеристичног за тле Војводине.