ЗГРАДА БАНКЕ „ПУТНИК”

Објекат у улици Бориса Кидрича 4, данас пословно-стамбени објекат, познат под називом „Путник”, налази се у једној од најстаријих и најрепрезентативнијих улица у заштићеном градском језгру Суботице.

Познати пројектанти Марцел Комор и Деже Јакаб су 1907. године у веома скромним условима и на скученом простору, без икаквих визура, испројектовали објекат намењен потребама Суботичке трговачке банке. Грађен је у стилу мађарске варијанте сецесије, а уклопљен у тада доминирајућу структуру еклектике, објекат представља драгоцени споменик напретка и рани весник наступајуће модерне архитектуре.

Градња објекта изведена је према пројектима, једино се неке диференцијације примећују у изведби орнаментике, која је на пројекту тек назначена. То је двоспратни, угаони објекат, основе у облику, неправилног четвороугаоника. Приземљем доминирају излози сачувани у свом изворном облику једино је материјал у којем су изведени делимично измењен. Новина коју у архитектури доноси сецесија је полуспрат, практичан детаљ који потенцира приземље као доминантни изврсно осветљени пословни простор. Портали и излози приземља са касетираним прозорима међуспрата чине јединствену целину и осмишљени су низом интересантних детаља. Главни улаз у банку сачувао је свој изворни, китњасти изглед фланкиран са два полустуба прекривена орнаментиком винове лозе која се на горњим ивицама претвара у пауново перо. У лучном горњем делу капије смештена је, као декоративни детаљ и симбол штедљивости и радиности, кошница израђена у металу, из које израстају паунова пера и зракасто се шире према луку капије.

Улаз у донедавно агенцију „Путник”, а сада банке, смештен је на самом углу, а шездесетихгодина XX века је невешто преуређен и нарушава хармоничност ове несвакидашње композиције. Спратни део објекта је разигранији. Фасадно платно оба спрата је благо заталасано прво лучним еркерима који се јавља на самом углу зграде и који спаја две фасаде и повезује их у јединствену целину, са појединим правоугаоним еркерима. Правоугаони еркери почивају на две конзоле у облику женских попрсја које су смештене у оквире, а у кровној зони завршавају забатом у облику тролисне детелине. Лучни еркери се завршавају плитком куполом прекривеном лимом. Орнаментика је нанета само на оне делове објекта који нешто оивичавају и наглашавају. Сва врата и прозори са равним или лучним завршетком су опшивени декоративним елементима изведени у керамици или камену. Остали делови фасадног платна су слободни, неукрашени, али и поред тога орнаментика објекта је веома богата и разноврсна, јер су пројектанти на објекту приказали читав репертоар орнамената народних мотива.

Око целе зграде, изузев на правоугаоним еркерима, протеже се поткровни венац украшен цветном орнаментиком од жолнаи керамике у жутој и плавој боји. Објекат је покривен високим разиграним кровиштем који прати сваки део објекта посебно.

Кровиште је оивичено жолнаи керамиком са цветним мотивима, а у подножју високог кровишта протеже се олук и снегобран украшен држачима у облику пауновог пера.

Фасада зграде је рестаурисана 1992. године.