ЗГРАДА НА ТРГУ ЦАРА ЈОВАНА НЕНАДА 9

Из другог периода, из периода еуфоричне изградње и градоградње Суботице, датира објекат на Тргу цара Јована Ненада. Грађен у стилу неоренесансе, у стилу који је био и најприхваћенији 90-тих година XIX века не само у Суботици, него и широм средње Европе. Неоренесанса је био стил који приказује моћ и снагу. Од стране инвеститора је био прихваћен, јер је владало мишљење да једино уравнотежен стил ренесансе може да илуструје сву снагу капитала. Истовремено је био и велика варка јер се иза монументалних фасада најчешће крила беда најамних станова, од којих су само они окренути према таквој велелепној згради били погодни за нормално становање. У унутрашњости објеката и дворишним деловима владало је сиромаштво и не тако репрезентативан начин становања.

Зграда је правоугаоне основе изнад које се диже монументална неоренесансна фасада. Приземље је прекривено снажном, хоризонтално робусно обрађеном рустиком, у коју су урезани улични портали. Јединство фасадног платна је нарушено игром ризалитних делова. Скоро свака прозорска оса је и ризалит за себе. По један лучни отвор је смештен на нешто истакнутије ризалите на крајевима објекта, следе два увучена фасадна дела, такође са по једним отвором, један од тих отвора је велика лучна капија која захвата цели зид приземља тог ризалита. У средишњем делу је поново истакнутији део који има две прозорске осе, тесно збијене једна уз другу. Спрат је од приземља одвојен равним профилисаним венцем. Ритам отвора је исти као у приземљу. Разлика је у њиховом изгледу. Док су портали приземља лучни, прозорски отвори спрата су правоугаони са тимпанонским завршетком који се ослања на плитке допрозорне пиластре, изведене у малтеру. На истакнутим деловима фасаде, на два крајња и средишњем ризалитном делу, тимпанони су троугаони, док су на увученим деловима лучно засведени. Прозори имају крстасту поделу окана са попречном шипком у горњој трећини отвора.

Над објектом доминира масивно двосливно кровиште које својим габаритом излази из равни зидног платна и чини уску надстершницу на чијем горњем делу је низ конзолица које асоцирају на дрвене греде кровне конструкције. Глатко зидно платно спратног дела је за разлику од приземља, само по ивичним деловима наглашено рустичном обрадом која се после последње рестаурације разликује од остале зидне површине колоритом.