ЗГРАДА ВЕЛИКОГ КИКИНДСКОГ ДИСТРИКТА

Зграда бившег магистрата великокикиндског Диштрикта – курија је саграђена за потребе административних управних служби између 1836/39. године, а завршни радови, као што је уградња каменог грба Диштрикта и још неки радови завршени су 1841. године.

Због своје намене која је од саме изградње до данас остала као извориште преламања историјских, политичких и културних догађања не само у граду Кикинди, већ у ширем региону, како и због архитектонско-стилских карактеристика, зграда ужива својства споменика културе од великог значаја.

У буни 1848. у курији, као и у њеном окружењу, одиграли су се драматични догађаји. Након укидања Диштрикта 1876. године, у овом здању смештен је Општински суд са затвором. У свечаној сали организовани су пријеми за аустријског цара Фрању Јосифа и касније југословенског краља-регента Александра 1919. године. У великој судници одржано је познато суђење 1930. године Јовану Поповићу и групи младих песника. У дворишту зграде (зид шупе) окупациона немачка војска 9. јануара 1942. године стрељала је тридесет невиних талаца. У ћелијама затворског дела било је много познатих јавних и политичких личности овог региона.

Данас зграда, заједно са СПЦ посвећеној св. Николи, храмом од изузетног значаја, због изузетно вредних икона на иконостасу и зидног сликарства, доминира градским тргом у пешачкој зони самог центра града. У њој су данас смештене установе културе – музеј и архив.

Према диспозицији простора и обради фасадног платна зграде, примењен је класицистички стил са строгим поштовањем симетрије, као једним од његових главних одредница. То је једноспратна зграда са подрумом, правоугаоне основе коју затварају четири крила добијајући на тај начин унутрашње двориште – атријум.

Централни део прочеља наглашен је плитким ризалитом, у ширини пет прозора, а у кровној зони ризалит се завршава тругаоним тимпаноном којег носе плитки пиластри. Скромне је профилације са централно постављеним грбом Кикинде, сведеним у картуши. У приземљу је монументалан улаз са касетираним вратима, са сегментним завршетком, а на спрату је балкон, ослоњен на конзоле од црвенкастог камена, са оградом од кованог гвожђа, вероватно новије израде, са почетка XX века. Углови ризалита су маркирани плитким пиластрима који завршавају са благо профилисаним капителима.

Хоризонтална подела наглашена је соклом, плитким фугама у приземљу кордонским венцем који тече између приземља и првог спрата, те поткровним венцем. Прозори теку у ритмичком низу, а правоугаони тавански прозори испод поткровног венца следе линију спратних прозора. Сва декоративна пластика сведена је око отвора. Изнад прозора приземља, ослоњени на кордонски венац, постављени су као декоративни мотив фасаде, лучни профили изведени у малтеру. Прозори другог спрата имају натпрозорне, профилисане архитраве који подржавају конзоле.

Бочне фасаде су једноставне обраде, без декоративних елемената само је фасада окренута делу Трга, који се наставља на Немањину улицу, наглашене хоризонталне поделе соклом, фугама и венцима, са правилним ритмом многобројних прозорских отвора.

Кров је сложен, покривен бибер црепом.